БЕОГРАД - Три најјаче обавештајне службе света, америчка, британска и руска имају врло развијену оперативну мрежу у Србији. Према неким подацима, ако се изузме британска МИ5, којој је примарни задатак потрага за Радованом Караџићем, оперативци америчке ЦИА су најбројнији на овим просторима, нарочито у Београду и Подгорици, али врло развијену мрежу имају и у Војводини.
- У Београду тренутно постоје најмање три пункта на којима су лоцирани амерички обавештајци. Први је у улици кнеза Милоша преко пута амбасаде САД. Ради се о фирми која у свом имену има три слова и која је званично регистрована за пружање разних услуга - каже извор Гласа близак нашим безбедоносно-информативним службама.
Поред ове локације, за коју се сматра да је међу првима у Београду отворена у ту сврху, јер јој је формална регистрација само маска, наводи он, друга је настала врло брзо после 5. октобра у најелитнијем насељу, Дедиње.
- Конкретно, реч је о једној америчкој фирми регистрованој за промет некретнина којој је целу кућу у Булевару мира издао на више година један близак пријатељ породице Милошевић. Ако изађете на сајт те фирме, видећете да је он скоро празан. Тек једном месечно, евентуално, "избаце" по једну или две понуде за продају кућа или станова. И трећа локација, настала пре три године, налази се преко пута познате кафане "Стара трешња" у београдском насељу Баново брдо.
Свака амбасада има обавештајца
Зоран Драгишић, за разлику од Ницовића, има другачије мишљење о случају Перишић.
- То је најчистија политичка манипулација. И ту нико није раскринкан јер је Мејбор као амерички обавештајац био регистрован у Београду. Уосталом, свака амбасада има своје људе који се баве обавештајним радом, односно прикупљањем информација о нашој земљи. И то није противзаконито - сматра Драгишић.
Реч је о стамбеним објектима у којима се налази представништво америчке компаније која је још у време покојног премијера Зорана Ђинђића купила један српски гигант - за шта се посебно залагао и тадашњи амерички амбасадор. У питању је предузеће које се налази недалеко од Београда, а кога су Американци купили из стечаја не преузимајући потраживања поверилаца од скоро две милијарде долара. Седиште новог власника званично је регистровано у Новом Београду, а у току је његово премештање на локацију на којој се и фабрика и налази. Иначе, међу члановима УО има и неколико представника обавештајне агенције из Америке - каже исти извор.
И полицијски експерт Марко Ницовић, додуше, не именујући локације, потврђује да је познато да их ЦИА у Београду има најмање три.
- Рад на терену покривају са око 40 до 50 обавештајаца. Они се, углавном, крију иза "фасада" великих предузећа, разних агенција, банака, представништва и невладиних организација који им служе као покриће за обавештајни рад. А после промене власти, има их и у нашим министарствима. Њихов рад се осмишљава и деценију унапред, а централа им је у Бечу. Њих махом интересује економска ситуација, евентуално неки непредвидив догађај, тероризам, али и подаци о естаблишменту везани за корупцију или организовани криминал, као и ко је од наших људи "на вези" са другим службама - прича Ницовић.
Он каже да наше службе врло тешко могу да се "носе" са тако великим системима као што је ЦИА јер, како тврди, у редовима наших обавештајних служби они имају своје људе који их редовно обавештавају о свему што српске службе предузимају.
- Није их лако разоткрити, али случај Перишић кога су припадници Војне безбедоносне агенције "ухватили" са агентом ЦИА у шпијунажи је сигурно светао тренутак те службе. Генерал Ацо Томић је то урадио врло професионално - сматра Марко Ницовић.
Војни аналитичар Зоран Драгишић каже да страним обавештајним службама које се налазе у Србији није тешко да дођу до информација које их занимају јер до њих најчешће долазе преко интернета, из медија или из отворених разговора.
- Најмање информација се прикупи применом техничких средстава. И они то раде крајње прикривено. Јер, уколико вас нека страна служба прислушкује - то је у Србији противзаконито. У противном, њихов рад се сече, а одговорни за то се кажњавају. Право на прислушкивање имају само БИА и Војно безбедоносна агенција - прича Драгишић.
Он тврди да није тајна да се данас свака већа инострана фирма у Србији бави обавештајним радом.
- У супротном, она не би могла да функционише на тржишту. Ту, пре свега, мислим на информације о конкуренцији уколико се ради о приватизацији, односно да ли вреди или не улагати у одређену фирму. И тај сегмент економских обавештајних служби је овде најзаступљенији. У зависности од тога којом врстом обавештајног рада се баве - они су углавном груписани по амбасадама или фирмама. Конкретно, америчкој обавештајној служби овде је довољно три оперативна пункта са по десетак људи - каже Драгишић.
