РУСИЈА НИЈЕ СРБИЈА
Сматрали су је медведом отупљених канџи, потценили су понос Русије, њену прошлост и њену војну моћ
Треба само пратити холивудску продукцију да би се предвидели политички догађаји, па и будући ратови.
Наиме, још тамо 1977. године Холивуд је избацио на тржиште три скупа пројекта одједном и у сва три филма глуме суперстарови. Ту су били „Светац” у коме „руски националиста, који располаже компјутерском супертехнологијом и окупља око себе банду убица, дестабилизује ситуацију у Русији да би се дочепао власти, а паралелно организује нападе по Европи”. У филму „Председников авион” група руских терориста отима авион са породицом америчког председника и зверски се обрачунава са женама-таоцима. У „Миротворцу” опет „руски генерал-националиста краде нуклеарне бојеве главе и продаје их наравно Србима из Босне да они униште Њујорк”.
Дакле, годинама се врло успешно радило на стварању новог лика непријатеља Америке и Запада.
Уместо комуниста то су постали мафијаши у контексту западног виђења Русије као „криминално-синдикалистичке” државе. Играло се на карту емоционалног ефекта русофобије, а нови светски поредак под хегемонијом САД стваран је против Русије, науштрб Русије и на рушевинама Русије. У моделу новог светског поретка за Русију није било места, њена територија се сматрала слободним простором са богатим природним ресурсима које треба поделити на утицајне сфере САД и њених савезника.
У важећој Стратегији америчке националне безбедности пише да се за сферу одговорности америчких органа за националну безбедност фактички проглашава осигурање глобалне контроле у најважнијим питањима служења интересима транснационалног капитала и неометаном приступу ресурсима других држава. Истовремено се за сферу америчке националне безбедности проглашава и контрола становништва, загађење животне средине и политички системи у другим државама.
У својој књизи „Геостратегија за Евроазију” Збигњев Бжежински говори о распаду Русије на три дела као темељу за успостављање равнотеже снага у америчким интересима у Евроазији. Тај распад на европску Русију, Сибир и Далеки исток треба, по Бжежинском, да се одвија под руководећим утицајем Америке и њених партнера, а „руско наслеђе биће довољно за све”. По Бжежинском Русија је „геополитичка црна рупа”, огромна неподељена територија, а како је Москва изгубила „хладни рат”, Русију треба распарчати, опљачкати и дефинитивно уништити као самосталну државу.
Историја је већ показала колико су опасне такве политичке утопије. Лав Троцки, такође, страсно је жудео за светском доминацијом, па онда и Адолф Хитлер. Данас томе тежи Бжежински. Како се све то може завршити добро је познато. Можда није познато америчком естаблишменту, можда су они читали неке друге историјске уџбенике, односноони који Русију као нуклеарну силу желе да деле на три дела треба да добију упут за психијатра.
Дакле, сматрали су је медведом отупљених канџи, потценили су понос Русије, њену прошлост и њену војну моћ. У фебруару 1999. године тадашњи амерички председник Бил Клинтон споменуо је Русију само као „опасно складиште лоше чуваног нуклеарног наоружања”. Амерички званичници још од тада више не говоре о „стратешком партнерству”, већ о „прагматичном”, па чак и „ реалистичном партнерству”са Москвом.
Наиме, Русију је званични Вашингтон практично прогласио „Горњом Волтом са нешто ракета”. Партнерство је нестало, односи су сведени на прост језик реализма. Геостратегија новог светског поретка, како се она данас спроводи, садржи недвосмислену претњу за само постојање Русије као државе, а изјаве америчких лидера да се „ Русији мора ишчупати нуклеарна жаока” додатно учвршћују размишљања у Москви да је крајњи циљ ширења НАТО-а на исток заправо колонизација и уништење Русије као врло пробитачан геополитички подухват за светску олигархију која формулише спољну политику САД.
У фебруару 1999. командант оружаних снага Естоније изјавио је „да Русија више не представља никакву војну претњу”. У марту 1999. НАТО је без одлуке УН бомбардовао СР Југославију, у октобру 2001. САД су без одлуке УН бомбардовале Авганистан, у марту 2003. САД су без одлуке УН извршиле инвазију на Ирак. У међувремену, САД су се једнострано повукле из споразума о антибалистичкој ракетној одбрани АБМ из 1972. године, опкољавају Русију новим чланицама НАТО-а, почињу да инсталирају антиракетни штит у Пољској и Чешкој што је директна стратешка претња Русији.
Противно Резолуцији 1244 УН Косово је прогласило независност и тусу независност признале САД и већина чланица НАТО-а, иако су и Србија и Русија упозоравале Запад да ће то бити опасан преседан.
На Косову, у лето 1999. руским миротворцима није омогућен улазак у Ораховац да би преузели свој сектор у оквиру снага КФОР-а. НАТО се потрудио да Руси не уђу у Ораховац. Па су девет година касније ушли у Гори и Поти у Грузији.
Претходно је Миша Шаликашвили наредио да сеизврши напад на руске мировњаке у оквиру заједничких мировних снага Грузије, Русије и Јужне Осетије. Грузијски су војници том приликом на спавању убили двадесетак руских војника да би одмах затим председник Миша наредио да се вишецевним ракетним бацачима, мучки усред ноћи, гађа главни град Јужне Осетије Цхинвали при чему је убијено на стотине цивила, иначе, и руских грађана.
И сада сви на Западу говоре о интегритету држава, о међународном праву? Па где сте били када је Србија била у питању?
П. С. Миша Шаликашвили је морао да издржи барем који дан дуже. Овако, био сам на годишњем одмору далеко од Београда, треба ми дан да се вратим, па дан за руску визу, па дан за карте и паре од редакције, па најмање дан у Москви за акредитацију, па најмање један дан да стигнем на Кавказ. А Руси све завршише за пет дана.Пребрзо, одустао сам...
Мирослав Лазански
