Kosovka Admin
Number of posts : 336 Локација : Srbija, K&M Посао/хоби : Profesor i humanitarac Расположење : Optimisticko косовка : Kosovka : 1 Registration date : 2008-07-28
cheet for users ЕУРЕКА ЧАТ: (0/0)
| Subject: ВОЖД СРПСКИ - КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ 01.09.08 23:20 | |
| Врховни вожд српски 1804-1813Карађорђе је потекао из сиромашне породице. Средином 1787. године његова породица је пребегла у Срем да би избегли турску одмазду. Карађорђе је ступио у службу манастира Крушедола, а крајем исте године је уцествовао у неуспелом аустријском нападу на Београд. За време аустријско-турског рата борио се у западној Србији и тада је стекао драгоцено војницко искуство, које це применити у Првом српском устанку. Устанку је претходио крвави обрацун Турака са највиђенијим Србима, познат као "сеца кнезова". До сеце је дошло када су дахије Београдског пашалука дознале да Срби спремају заверу против њих. Убијање српских народних првака изазвало је још веце огорцење народа, народни отпор и прве озбиљне сукобе. Године 1804, 2. фебруара одржан је народни збор у Орашцу, на коме су угледни народни представници из Шумадије изабрали Карађорђа за вођу устанка. Уз помоц Станоја Главаша, Карађорђе је одмах предузео кораке ка бржем ширењу устанка, а локалне отпоре је повезао у јединствен општенародни покрет.
Од марта месеца исте године Карађорђе се у службеним документима потписивао као "вожд", "перви предводитељ", "врховни војвода", "комадант од Сербије".
Одбијајуци преговоре са дахијама, Карађорђе је инсистирао на њиховом напуштању Београда, укидању феудалних спахијских односа и завођењу унутрашње аутономне управе у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристајали на овакве услове, борбе су настављене и током 1805. године. Поцетком наредне године устанак је изашао из оквира Београдског пашалука. Средином те године устаници су разбили турску офанзиву и уследила је велика победа на Мишару (13. августа). Крајем 1806. године ослобођен је Београд, а 1807. године Шабац и Ужице. Те победе и поцетак Руско-турског рата крајем 1806. присилиле су Турке на преговоре о миру. Потписан је такозвани "Ицков мир", по коме је Србија требало да постане вазална кнежевина Турског царства, везана само плацањем годишњег данка и држањем у Београду једног царског представника. Међутим, амбиције Карађорђа су биле ослобађање свих Срба под турском влашцу и стицање пуне независности. Због тога је ступио у нови савез са Русијом, и у пролеце 1807. године наставио је рат против Турака.
Притешњен Наполеоновим походом на Русију, руски цар Александар И је, после вишемесецних преговора, потписао мир са Турцима 28. маја 1812. године. Према одредбама тог споразума, Србија је само добила неке самоуправе, док је турској војсци остављена слободна могуцност да поново запоседне вец ослобођене градове. Тиме ни Срби ни Турци нису били задовољни. Године 1813. Турци су покренули велику офанзиву и успели су да сломе отпор устаника на Морави, Дрини и Тимоку. У јесен исте године Карађорђе и најистакнутије српске војводе су били принуђени да пребегну у Аустрију. Године 1816. Карађорђе је приступио грцкој "Хетерији", цији је план био заједницки устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе, по узору на некадашњу Византију. Карађорђе је изабран за вођу тог устанка. Тајно је дошао у Србију у јулу 1817. године како би се договорио са Милошем Обреновицем о заједницкој акцији. Међутим, Милош је из "државних разлога" наредио да се Карађорђе убије. Наређење је извршено у ноци између 13. и 14. јула 1817. године у месту Радовању код Смедерева. | |
|