Iranska naftna berza i treći svetski rat

Last edited by Kosovka on 16.08.08 14:33; edited 1 time in total

Novinar Ivona
Živković u svom tekstu otvara jedno vrlo ozbiljno pitanje – koliko Svet
stvarno shvata da se nažalost izgleda ponovo mora ratovati da bi SAD i dalje
bila imperija.

Iranska naftna
berza i treći svetski rat

Koliko je kriza sa Iranom
ozbiljna pretnja svetskom miru? Da li su mogući nuklearni udari na Iran?
Žive diplomatske aktivnosti upravo se odigravaju na svetskoj političkoj
sceni i veoma nalikuju onima pred izbijanje prva dva svetska rata. Ovog puta
vrše se i ozbiljne pripreme za slučaj upotrebe nuklearnog oružja.

Iranska naftna berza i treći svetski rat 087-1

Porter Johnston Goss Direktor CIA

Sedamnaestog
novembra proše godine Vladimir Putin je proveo sedam sati u tajnom razgovoru
sa turskim premijerom Erdoganom, prilikom ceremonije otvaranja podvodnog
gasovoda između Rusije i Turske. Erdogan je, kažu obaveštajni izvori, obećao
Putinu, inače svom prijatelju, da Turska neće dozvoliti korišćenje svojih
vojnih postrojenja za američke napade na Iran.

Ubrzo nakon
toga kreću intenzivne američke posete Turskoj. Tamo idu i šef CIA Peter Gos,
i šef FBI, Robert Muler, i državni sekretar Kondoliza Rajs. I turski
načelnik generalštaba Jasir Bujukanit odlazi na poziv SAD u Pentagon gde ga
domaćini ubeđuju preciznim obaveštajnim podacima da Iran podržava Kurdsku
Radničku Partiju i njenu gerilu u Turskoj. Dakle, bolje da Turska bude
američki partner u napadu na Iran.

Istovremeno
SAD pokušavaju da u borbu protiv Irana uključe i svoje savezničke države
Bahrein, Saudi Arabiju, Pakistan i Jordan. Njima Pentagon uglavnom predočava
dokaze o delovanju Al Kaide. Najžešći “dokaz” dobio je Pakistan kada su
američki avioni pre tri nedelje izbombardovali jedno selo u Pakistanu, gde
su se navodno skrivali teroristi Al Kaide. O ubijenim civilima u tom selu,
globalni mediji nisu izvestili. O ubijenim “teroristima” jesu.

Tu je i
najnovija pretnja samog Osame Bin Ladena (za koga su čak i vodeći globalni
mediji pre tri godine objavili da je umro). Ali nije važno, sad je potreban
da bude živ. Iz svog skrovitog mesta Bin Laden je uspeo da proturi svoju
najnoviju preteću audio poruku. Eksperti za arapski jezik kažu da je
zaboravio da kaže citat iz Kurana, što je do sada redovno činio, pa im to ne
liči na Bin Ladena. Ali, to i nije važno, jer u SAD i Evropi koliko ljudi
uopšte zna arapski. Važna je poruka, koju on vešto šalje jedino preko
“nezavisne” i “nevaljale” arapske televizije Al Džazira. To što je ova
televizija udaljena samo 16 kilometara od ogromne američke vojne baze Al
Udeid u Kataru (koji je glavni američki saveznik u Persijskom zalivu i
okružena američkom Petom flotom) nije mu prepreka.

Postoje,
naravno, i zemlje koje ne treba ubeđivati, ni bombama, ni diplomatski, ni
medijski. One su srećne da budu uz Ameriku, a protiv Rusije, koja je ovog
puta stala uz Iran. Tako je poljski ministar odbrane Radek Sikoski uverio
ministra odbrane SAD, Donalda Ramsfelda, u poljsku podršku u eventualnim
napadima na Iran. Sikorski je godinama radio u američkom Institutu za
preduzetništvo gde je bio kolega sa Ričardom Perleom, Majklom Ledinom i Lin
Čejni (drugom damom SAD). Svi oni su pripadnici neokonzervativnog krila u
Bušovoj administraciji i cionisti. Takođe su Poljaci uverili Ramsfelda da će
u slučaju eventualnog neslaganja među zemljama NATO-a Poljska biti čvrsto na
strani SAD.

E, zbog tih
podaničkih uveravanja i još eventualno nekih predstojećih, posebno iz bivšeg
istočnog bloka, Rusija je malo zavrnula gas nekim evropskim zemljama, ali i
Ukrajini i Moldaviji. To je bila jasna poruka i Austriji, Nemačkoj,
Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Francuskoj,
Italiji, Mađarskoj, Bosni, Hrvatskoj ali i Srbiji šta ih čeka u slučaju da
pruže podršku SAD u napadu na Iran.

Predsednik
Buš odmah je optužio Rusiju da koristi gas kao oružje za političko
ubeđivanje, a sa čime se složila i briselska administracija EU, koju
kontroliše Vol Strit. To što Amerika odmah uvodi sankcije ili čak bombarduje
one koji joj nisu po volji to nije ništa. Oni to mogu, ali Rusija ni svoje
energente ne sme da koristi u svrhu ubeđivanja.

Zemlje
dalekog istoka imaju, međutim, teže probleme. Pojedini azijski obaveštajni
izvori tvrde da je nedavna odluka Burme da premesti svoju prestonicu iz
Ranguna 320 kilometara sevreno u Pjinman, posledica kineskog upozorenja
(Burma i Kina su saveznice) da u slučaju razaranja nuklearnog postrojenja u
Iranu (reaktora u Bušaru) može doći do formiranja radioaktivnog oblaka.
Njega bi zahvatila monsunska vazdušna strujanja i dovukla preko Indijskog
okeana pravo u područje Ranguna. Na istoj putanji bi se našli obalski
gradovi - Daka, Kalkuta, Mumbai, Čenej i Kolombo. Hiljade vladinih
službenika iz Burme dobilo je samo dva dana da se spakuje i pređe u
severniji, viši i suvlji Pjinman. Sezona monsuna je između maja i oktobra, a
napad SAD na Iran očekuje se u martu.

Last edited by Kosovka on 16.08.08 14:34; edited 1 time in total

U susednom
Jemenu su i zapadne naftne kompanije zabrinute zbog toga što i arapske
zemlje mogu biti obuhvaćene monsunskim radioaktivnim padavinama u slučaju
nuklearnog udara na Iran, što bi ugrozilo mnoge njihove radnike, ali i
poslove. Radioaktivni oblak bi ugrozio i Pakistan, Indiju, Kinu, Rusiju,
Japan. Pakistan, za sada američki saveznik, ima nuklearno naoružanje ali bi
njegova upotreba provocirala Indiju, koja je takođe nuklearna sila i ima
strateški nuklearni sporazum sa Rusijom, Kinom i Brazilom. Brazil, Venecuela
i Kuba su takođe saveznice i žestoki neprijatelji SAD, pa bi moglo doći do
opšte globalne pometnje. Zanimljivo je da su sve ove zemlje poslednjih
godina kupile ogromne količine najsavremenijeg ruskog naoružanja, a baš
ruska nuklearna tehnologija se koristi u Iranu, kao i u Indiji. Veliki broj
ruskih inženjera trenutno je u Iranu, kao i drugim pomenutim zemljama.

Robert Swan Mueller III - Direktor FBI i George Walker Bush

Da li je
razvijanje iranskog nuklearnog programa zaista razlog za toliku pometnju,
kako tvrde zvaničnici i pojedini “analitičari”? Predsednik Međunarodne
agencije za nuklearnu energiju (IAEA), Mohamed El Baradej, veruje da Iran i
kada bi hteo da razvija nuklearno oružje ne bi to mogao da učini ni za
narednih 20 godina. SAD, ipak, imaju paničan strah od Irana. Opasnost su,
tvrde Amerikanci, islamski teroristi i njihova želja da unište zapadnu
civilizaciju i povedu sveti rat - Džihad. Ali, gde je tu logika? Iran, Irak,
Saudi Arabija, Kuvajt, kao i mnoge druge islamske zemlje u Kaspijskom
regionu leže na ogromnim rezervama nafte, a Amerika i zapadna Evropa su im
najbolji kupci. Zašto bi neko poput navodno Irana uništavao i terorisao
najboljeg kupca, od koga zapravo i živi?

Drugi
“analitičari” tvrde da SAD i Izrael žele da se dočepaju nafte, ali zašto bi
Amerika slala vojnike kada dolara već ima u izobilju i sasvim lagodno naftu
može kupovati koliko god joj se prohte. Baš kao što to već decenijama radi.
E, upravo tu i leži problem - u dolarima. Amerika ima monopol na
tržištu nafte. Cena nafte se određuje u dolarima i prodaje na dve berze –
NYMEX-u ili Londonskoj međunarodnoj naftnoj razmeni (IPE). Obe berze drže
Amerikanci i trgovina naftom je moguća samo u dolarima. Ovo primorava
centralne banke širom sveta da drže velike zalihe dolara iako je zelena
moneta trenutno jemac za preko 8 triliona dolara američkog nacionalnog duga,
a Bušova administracija odlučna da ovaj dug još održava čak smanjujući
takse. Trenutni dug SAD je 8,162 triliona (8.162 milijardi) dolara, a
maksimalno zaduženje koje je Kongres odobrio iznosi 8,184 triliona. Ovaj
plafon će biti dostignut već sredinom februara 2008. odnosno već je davno
premašen. Američki monetarni monopol je u stvari perfektna piramidalna šema
– finansijska piramida. Dokle god su države primorane da naftu kupuju na
tržištu i plaćaju u dolarima, SAD može nastaviti raskalašan život. Ogromne
količine dolara koje SAD štampaju, zapravo nemaju nikakvu stvarnu vrednosnu
podlogu, ni u robi, ni u zlatu. Vrednost dolara počiva samo na njegovoj
potražnji. A da bi došle do dolara, zemlje širom sveta moraju da prodaju
robu, rad, sirovine.

Zašto
se pominje Holokaust?

Iran u čitavoj ovoj ratnoj uvertiri očito teško provocira
cioniste. A najgora provokacija je potezanje “istine o
Holokaustu”. Iranski predsednik Ahmadinedžad organizovao je
naučni skup gde su mnogi poznati revizionisti, koji su
istraživali koliko je zaista Jevreja stradalo u Drugom svetskom
ratu, to javno i na naučni način izneli. Revizionisti su tu
pokazali dokaze o “samo” 280 000 mrtvih u svim konclogorima, a
ne 6 miliona kako su to plasirali cionistički mediji. Većina
logoraša je umrla od tifusa, a leševi su spaljivani kako se
zaraza ne bi širila. U gasnim komorama je vršeno uništavanje
vašiju i drugih parazita sa odeće i ćebadi. I to je bio šok za
Jevreje širom sveta koji veruju da su milioni pripadnika
njihovog naroda stradali od ruke nacista. Još gore, mnogi su
shvatili da je cionistička elita naplatila preko 40 milijardi
dolara na ime ratne odštete u njihovo ime. Zato se sada cionisti
trude da sve evropske države donesu zakone kojima se zabranjuje
negiranje holokausta. To se može očekivati uskoro i kod nas, jer
mi i nismo država, pa ćemo tako nešto sa zadovoljstvom
prihvatiti. A naše srpske žrtve su nevažne, u stvari koga to
uopšte i interesuje. Nekoliko poznatih svetskih istoričara zbog
ovakvih zakona već donetih u Austriji, Nemačkoj i Francuskoj,
već sedi u zatvorima (Zundel, Irving…).

Dolar sada
čini 68% svetske monetarne rezerve, dok je pre deset godina to bilo 51%.
Zato Amerika mora, ne birajući sredstva, da gura na naftno tržište dolar i
bori se protiv mnogo stabilnije valute - evra. U protivnom centralne banke
širom sveta bi svoje devizne rezerve obogatile i drugim monetama, a dolari
bi bili vraćani u vagonima u SAD gde bi nastala razorna hiperinflacija.
Jedina opasnost za ovu ekonomsku strategiju je konkurencija neke druge berze
koja bi se bavila trgovinom nafte. Iran baš to želi i planira da u martu
otvori sopstvenu berzu i naftu prodaje je za stabilan evro, ali možda i
kineski Juan, jer Iran već ima nekoliko dugoročnih strateških ugovora sa
Kinom o isporuci nafte i gasa. Zato je američki “naftni ambasador” Stiven
Man, koji je učestvovao u uspešnim pregovorma oko izgradnje gasovoda iz
Turkmenistana preko, Avganistana do Pakistana, upozorio je nedavno Iran da
prestanu da grade naftovod prema Indiji.

Dakle, Bušova
vlada ne može dozvoliti Iranu da otvori berzu nafte i prodaje je za evre.
Zato će SAD ući u bilo kakav rat, kako bi održali dolar kao svetsku rezervnu
monetu. Sve ovo se u vodećim medijima vešto sakriva i predstavlja deo
prećutne svetske politike. Priče o razvoju nuklearnog oružja samo su izgovor
kako bi se u javnosti ova intervencija opravdala. Inače kako objasniti
građanima SAD, ali i sveta, da supersila ništa ne stvara i ne proizvodi, već
da decenijama obilato eksploatiše druge nacije i želi da tako nastavi i
dalje. I zbog toga mora stalno da ratuje. Samo mali broj ljudi u SAD, zna da
u zemlji veoma brzo može doći do potpunog ekonomskog sloma, ali takođe i u
svim onim zemljama koje čuvaju svoje devizne rezerve u dolarima. Nažalost tu
spada i Srbija. Kada sve ovo shvatite vrlo je jasno da svet, na žalost, mora
da ratuje da bi SAD bila imperija.

Kome je potrebna EU

Kada je Irak 2000. počeo naftu da podaje za evro, Sadam Husein je postao
“opasan diktator koji razvija oružje sa masovno uništavanje”. Irak je već
2002. napadnut. I Venecuela je počela da naftu prodaje za evre, i CIA
predsednika Čaveza uporno pokušava da likvidira. Rusija je takođe počela da
prodaje naftu za evre, a svoje devizne rezerve obogatila drugim valutama,
baš kao i Kina. Izvesno je da bi većina zemalja u svetu više volela da
naftom trguje preko evra. Iako je to za SAD katastrofa, bankari iz Vol
Strita su ovakav razvoj dogadaja odavno predvideli. Zato su na vreme počeli
da stvaraju rezervnu monetu u odnosu na dolar, a to je evro, i rezervnu
dovoljno veliku državu, a to je EU. Pa pošto se stvara rezervna država ona
treba da ima i administraciju, sa administrativnim sedištem u Briselu. Zato
mnoge evropske zemlje ovakvu EU ne vide kao autentičnu tvorevinu u interesu
evropskih naroda, već nametnutu od strane svetskih bankara i cionista. U
državama Evrope sve više jačaju nacionalne političke stranke.

Subject: Re: Iranska naftna berza i treći svetski rat 16.08.08 14:23

Kako je “Kruna” svetskog bankarskog kartela u Londonu, Britanija je morala
da zadrži sopstvenu monetu. To je poslednje, utočište Bankara za slučaj da
im sve propadne. Politika jeste kako piše Bržežinski igra na šahovskoj
tabli, ali šahovsku tablu za sada čvrsto drže Bankari. Svetu su predvideli
tri svetska rata još pre stotinu godina, a da li bog zaista triput pomaže,
videćemo uskoro.

Rat kao odbrana od terorizma

Nije lepo da Amerika tek tako napadne Iran, već je mnogo zgodnije ako to
bude samo odmazda u “ratu protiv terorizma”. Dakle, moraju se prvo negde
oglasiti teroristi. Da bi odmazda bila silovita i teroristički napad na SAD
mora biti žestok, najverovatnije oružjem za masovno uništavanje. To će
građanima SAD, ali i čitavom svetu biti “dokaz” za šta su sve spremni
islamski fanatici. Meta terorista može vrlo lako biti neki sportski stadion,
aerodrom, trgovinski centar u SAD. Najbolje je da tada budu uključene TV
kamere kako bi i svet sve to video. Ovaj teroristički akt će biti odmah
pripisan Iranu, a onda sledi odgovor Imperije. U falš terorističkim napadima
Mosad i cionisti su veoma iskusni i istrenirani. Poslednji njihov
teroristički akt je bio udar avionima 11. septembra 2001. na kule STC i na
Pentagon, ali je taj „teroristički napad“ otvorio vrata za Američku
okupaciju Avganistana i Iraka. Sada nešto slično treba da angažuje glupe
Amere da podrže napad na Iran. Istorija, koja se ne nalazi u zvaničnim
udžbenicima, beleži ih još mnogo sličnih primera.

Ivona Živković

Iranska naftna berza i tre&#263;i svetski rat

Iranska naftna berza i treći svetski rat