EKONOMSKA KRIZA OPASNO UZDRMALA AMERIKU

Posle hipotekarne
krize Ameriku drma poskupljenje hrane, pad automobilske proizvodnje
svakodnevno poskupljenje benzina na šta se samo nadovezuju ostali segmenti
sveopšte recesije


Kriza drma
Ameriku


Poskupljenje hrane nateralo
je neke Amerikance da okopavaju leje, skladište džakove pirinča i da
zamrzavaju tortilje, a najveća briga im je da „nahrane” automobil. Prodaja
omiljenih džipova pala je za 35 % a najtraženiji automobil je hibridna
Tojota na benzin i struju. Ono što posebno zabrinjava je ukupan pad prodaje
automobila koji samo do maja iznosi 16,3 % i guši celu automobilsku
industriju.



Indijci
su na nož dočekali nedavnu izjavu američkog predsednika Džordža Buša da je
potražnja ojačane srednje klase u Indiji kriva za porast cena hrane u svetu.
Buš je u govoru održanom proteklog vikenda primetio da američki biznis može
imati višestruku korist od ubrzanog razvoja pojedinih zemalja i dodao da je
srednja klasa u zemljama kao što je Indija sve više zainteresovana za
kvalitetnu ishranu.



– A kada je tražnja velika, to prouzrokuje rast cena – rekao je Buš.







Indijski „Tajms” je objavio karikaturu na kojoj debeli par američkih turista
u Indiji posmatra kako izgladneli Indijac pretura po đubretu u potrazi za
hranom. Karikaturu prati tekst: „Nije ni čudo što kod kuće, u SAD, vlada
nestašica kad su ovi Indijci počeli previše da jedu ”.



Devinder Šarma, indijski analitičar tržišta hrane, izjavio je da je kriza
nastala zbog toga što Amerikanci više ne proizvode hranu, već gorivo. „Kada
bi Indijci počeli da jedu koliko i Amerikanci, svet bi morao da uzgaja hranu
na Mesecu”, rekao je Šarma.








A da li prosečan Amerikanac jede danas koliko je jeo juče?



Odgovor se naslućuje i u rečniku koji se koristi u predsedničkoj kampanji:
kao nikad do sada, u njemu se spominje benzin, čija cena skače na dnevnoj
bazi, a kamo li „bakaluk”. Od marta prošle godine, prema podacima Biroa za
statistiku, cena jaja povećala se za 35 odsto, belog hleba za 16 %, dok za
galon mleka (3,8 litara) treba platiti 23 % više. Ali Amerikance najviše
pogađa to što je galon benzina ovih dana prešao granicu od četiri dolara.
Sve što se uštedi na mleku, koka-koli ili hamburgeru, pojede benzin.


U proseku
građanin ovde je do prošle godine za hranu izdvajao 18 % odsto od prosečne
zarade, a narednih meseci ovaj procenat mogao bi da se popne i do neslućenih
25-28 %. Jer, kako predviđa statistika, mnoge bazične namirnice porašće za
još neki postotak. Ova iz naše perspektive još uvek idilična slika
izdvajanja za hranu od 25% i nije tako idilična ako se uzme u obzir ogroman
raspon plata u Americi. Pa ako iz te statistike isključimo ogromna primanja
bogatog sloja i to svedemo na srednju i nižu klasu ovih 25 % se može
slobodno duplirati. Ipak američka „briga“ zbog ovolikog poskupljenja za
ostatak sveta, pogotovo siromašne, mogla bi da izgleda kao vic, ali se tu
zaboravlja da američki život podrazumeva mnoge druge izdatke. Ko nema kola,
taj ne može da dobije nijedan posao i to je član porodice koji najviše
troši: osiguranje, benzin, popravke, garaža… Pored toga sobzirom na
udaljenost tržnih centara ni obična dnevna kupovina je nemoguća bez kola a i
kompletna organizacija življenja u Americi. Nemoguće je osećati se članom
društva i obavljati svakodnevne poslove bez kompjutera, interneta i mobilnog
telefona, a i pravila pristojnosti nalažu kupovinu kuće ili stana na kredit,
čije su rate sve veće. Od zubobolje ili, ne daj bože, napada slepog creva i
bankrotstva odnosno ulice, spašava vas samo najbolje zdravstveno osiguranje.
To se osiguranje mora plati jer samo vađene živca iz zuba u vašingtonskom
okrugu košta preko hiljadu dolara. Zato oni sa
zdravim zubima i stomacima, marljivije nego ikada iz raznih brošura i
besplatnih novina, isecaju kupone sa popustima i bonusima za bakaluk.



Nikol
Gindrou Perot, 29-godišnja majka dvoje dece, napravila je podsetnik sa
datumima kada je u kojoj radnji popust i kupuje samo tada, čak i vodu i
mleko. Štedi, ali računi za hranu su sve veći. Donedavno je za voće, povrće
i meso izdvajala 350, sada 500 dolara.



– Bila sam jedna od onih koji bi stali do najbliže benzinske stanice i
kupili šta im treba. Sve je bilo u udobnosti – kaže Gindrou Perot, svesna da
će sada morati malo i da pešači da bi pazarila povoljniju robu.



Amerikanci stiču još jednu naviku. Počeli su da prave zalihe namirnica
kupljenih sa popustom. Tako izdržavaju do sledećeg sniženja cena. Više nema
ni bacanja hrane. Ketlin Holi iz Vašingtona objašnjava da je nekada u kući
imala dovoljno čorbica, sendviča i grickalica da prehrani ceo komšiluk, ali
da su dani impulsivne kupovine iza nje. Više ne ubacuje u korpu sve što joj
se učini zanimljivim.



– Kupujem samo ono što mi treba, ili se trudim da iskoristim ono što već
imam – objašnjava ona.







„Sa izuzetkom vrlo imućnih ljudi, svi ostali Amerikanci moraju dobro da
razmisle gde i šta kupuju i da, na račun uštede, moraće da zaborave na svoje
omiljene marke i fabrike”, kaže Tod Hejl, funkcioner jednog panela za
potrošače.



Šokantno je ođeknula i vest da su neki trgovinski lanci ograničili kupovinu
pirinča na tri džaka od po deset kilograma.



Preterano bi bilo reći da je svetska žitnica počela da se prodaje na tačkice
ali se pojavljuju „deficitarne robe”. Tako brojni vlasnici kineske brze
hrane, odlaze u „Kostko”, kupe tri džaka, vrate se i u sve dužem redu na
kasi čekaju da plate još tri. Zar ne biste i vi napunili rezervoar danas da
znate da benzin poskupljuje sutra, pravda se jedan Kinez koji je svoju
radnju do tavanica ispunio tonama pirinča.







Čak je i razbarušeni Majkl Mur, koji ume da razgnevi američke konzervativce
nudeći Kubu ili neki umereniji evropski socijalni model kao primer za ugled,
rekao pre neki dan u razgovoru sa Larijem Kingom da je Amerika dogurala do
kraja, kad je uvela zabranu na prekomernu potrošnju brašna i pirinča.



Heri Balcer, potpredsednik „NPD grupe”, kompanije za istraživanje tržišta,
kaže da je svaka generacija Amerikanaca na hranu trošila manje od svojih
roditelja. Izgleda da ove generacije koje nailaze neće imati to zadovoljstvo
a možda i skupo plate sve američke političke i privredne avanture.







Opusteli
restorani i kafići



Direktori „Volmarta”, na primer, ističu da je porasla prodaja smrznutih jela
i pica koje se zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici, jer se Amerikanci masovno
odriču odlazaka u restorane. Isto tako masovno počeli su da kupuju aparate
za pravljenje ekspresa i kapućina pošto im je Starbaks, postao suviše skup.
I dok „Volmart” prateći novo ponašanje potrošača trlja ruke i unosi stotine
novih raznoraznih aparata za spravljanje kafe ili hleba, Starbaks,
nenaviknut na krizne situacije, objavio je da mu je u poslednjem kvartalu
opao profit za 28 %. Ne može se više računati ni na poslovičnu američku
vernost omiljenom brendu. Kupuju se najjeftinije „generičke pahuljice”,
sladoled ili čips, dok deca pište i vrište, za „Kelogom”, i „Ben i
Džerijem”.



Barel nafte na berzi u Njujorku i dalje skuplji od 142
dolara

Cene
sirove nafte opet su blizu rekordne vrednosti pošto je Međunarodna agencija
za energetiku (IEA) procenila tesan balans između ponude i potražnje nafte
na globalnom nivou, dok tenzija između Izraela i Irana raste.


Međunarodna
agencija za energetiku analizira kretanja na međunarodnom tržištu nafte za
potrebe industrijalizovanih zemalja. Njena poslednja predviđanja ukazuju da
visoke cene dovode do smanjenja potražnje bogatih, ali da i dalje raste
potražnja u ekonomijama u ekspanziji - poput Indije i Kine.





Cena barela
sirove nafte porasla je oko dva dolara u odnosu na jučerašnju vrednost. U
jednom trenutku, barel nafte u Njujorku koštao je u ponedeljak rekordnih
143 i 67 centi. Berzanski posrednici navode da su cene porasle delom i zbog
novih nagoveštaja mogućeg izraelskog napada na nuklearna postrojenja u
Iranu.