Srbija nad provalijom obezboženja

- Prof. dr Ratibor
Đurđević o vekovnom judejskom razbijanju hrišćanskog sveta i opakim
moćnicima „ iza kulisa”- avetima savremene civilizacije

Srbija nad provalijom obezboženja

Prof. dr Ratibor Đurđević (fotografija iz mlađih dana), je doktora kliničke psihologije i mašinski inženjer. Za njega mnogi tvrde da je živa legenda i svedok neugasivog srpstva, onog malobrojnog, koje nije kukavno. Zbog toga ceo životni vek, a bliži mu se 92. - odbija da ćuti. Mada je u dubokoj starosti – piše prkosno. Upozorava sunarodnike da su na provalijama sekularizma, na ivici propasti. Rečju i delom opominje svoj rod: „Da se manu tuđih opsena u vlastitim glavama”, da se vrate izvornom Svetoslavlju, učenjima vladike Nikolaja, oca Justina.

Evropski parlament pre nekoliko godina odbio je da prizna Boga, kao
vrhovno ideološko merilo.Tako je Stari kontinent zvanično, politički -
odbacio hrišćanstvo. Masonerija tajno, u senci, krajnje demonski
organizovana,
radi na ostvarenju svoje vlade koja bi funkcionisala bez Hrista. A, gde
nema Hrista, ima ...



U jednoj od mojih knjiga „Srbi-povratak”, po dolasku iz Amerike, sabrao
sam utiske ogorčenja, zbunjenosti zbog doživljenog poraza sa, u to
vreme, formiranim „Svetosavskim studentskim pokretom”, kojeg smo ovde u
Beogradu vodili pune dve godine – studenti i profesori, većinom sa
Bogoslovskog fakulteta. Mnogi su, nažalost, pokušali da nas osujete
raznim vidovima: od države, policije, drugih sličnih službi, a na moje
opšte razočarenje i vodećih ljudi Srpske pravoslavne crkve, i naravno –
Jevreja. Kad bolje razmislim, sve je to ipak, Božja volja. U postojećim
okolnostima nismo ni mogli opstati, jer su Srbijom već dominirale
razorne ideje. Istomišljenike smo nalazili u malom broju naših episkopa.
Naravno, u pozitivnom kontekstu, pomenuo bih vladiku Danila, jednog od
iskrenih i osvedočenih boraca, koji je odlično shvatao značaj, svu
pogubnost i suštinu delovanja svetske antihrišćanske zavere. Tu je i
ondašnji banatski vladika Hrizostom i još malo vrednih, ali odabranih.
Dakle, već u startu zabranili su nam da pišemo, radimo, pričamo -
istinu. Mnogima smo strašno smetali. Istina je ponekad vrlo nezgodna, i
opasna, a oni koji se prepoznaju, munjevito reaguju. Jer, imaju svoj
demonski cilj – obezboženje. Pre bih rekao da je to za njih „sveta
misija”, a „oni” nisu nimalo naivni. Uvukli su se u svaku poru našeg
društvenog, duhovnog, naučnog, kulturnog, pa ako, hoćete i političkog
života – kaže za naš list prof. dr Ratibor Đurđević objašnjavajući, iz
svog ugla, opšte haotični, unezvereni, judeizovani novi svetski poredak,
koji vrtoglavom brzinom vuče sve hrišćanske narode u ponor, a sa njima,
kao veli, i od Boga odbegao – srpski narod.




•

Pokazujete nam vašu novu knjigu, opsežna je, sveobuhvatna. Šta je njena
poruka?

Ako bih ukratko prokomentarisao njenu suštinu, to je bolna činjenica da
smo mi Srbi, kao narod duhovno otpali od hrišćanstva i to u velikoj meri
pod uticajem Zapada.Otrguti smo od iskonskih hrišćanskih gledišta i
rado prihvatili sekularizam.Pre bih rekao, da su Srbi, sticajem
nesrećnih istorijskih okolnosti, otpali od hrišćanstva i da smo se
opasno nadvili nad provalijom obezboženja.

Gledajući kroz istorijsku prizmu, ko je od poznatih ličnosti prednjačio
u potiskivanju , anuliranju hrišćanskih dogmi. Ko nam je„ pomogao” da se
udaljimo od onoga što je sveto ?


Pomenuo bih, u prvom redu, Dositeja Obradovića i njegovu želju da
prosveti srpski narod, da ga dovede na „ nivo” onoga što je on video,
doživeo, boraveći u Francuskoj, Engleskoj. Tu su i mnogi drugi
političari koji su se zaljubili u demokratiju, zapadnog izvornog tipa i
koji su, naravno, istovremeno hteli da se oslobode tradicije da bi
mogli efikasnije da diriguju srpskim mišljenjem. Nikola Pašić je jedan
od takvih, doduše radikal. Ali, u to vreme radikali su bili levičari.
Opasan, tihi talas , nezadrživo se prenosio i na tadašnju veliku
pravoslavnu Rusiju, koji je tamo, razume se, doveo zapadnjake do
izražaja i velike moći. Na drugoj strani, Dostojevski je govorio ,
pisao, borio se, za prevlast bar neke vrste hrišćanskog mišljenja u
ruskom intelektualnom svetu. Živeli smo već u sekularizovanom svetu.
Planirani deo napada na hrišćanstvo, koji se desio, prvo u Francuskoj,
docnije je prenet u Ameriku. Pri tom je na pomenutim prostorima
modifikovan. Da podsetim, u to vreme , bilo je prilično jako javno
mnjenje američkog protestantskog sveštenstva. Sekularizaciju mišljenja ,
antihrišćanske stavove propagirala je judomasonerija.




•


Koje je to stavove propagirala judomasonerija ?


Pre svega, da je Bog bezličan, ili čak „svest” o nedostatku,
nepostojanju Boga. Ili, ideje po kojima je Bog mistifikovan od strane
mislilaca koji su otpali od hrišćanstva i sami judeizovani. Ceo evropski
svet je u poslednjih 300 godina sklizavao sa hrišćanskog puta u neku
vrstu antihrišćanstva.




•


Šta za srpski narod znače učenja vladike Nikolaja Velimirovića i oca
Justina Popovića?



Srpski narod nije u dovoljnoj meri svestan njihove ogromne uloge ,
prosvetljenja, otvaranja očiju, buđenja. Hvala Bogu, obojica ipak, imaju
dovoljno priznanja i poštovanja, pogotovo u proteklih petnaest godina.
Izvestan broj naših teologa izvršio je, u tom smislu, pozitivan uticaj,
poput vladika: Amflohija, Atanasija, Artemija. Ljudi bi trebalo mnogo
više da čitaju, da se prosvećuju. Nažalost, način života koji mu je
nametnula savremena civilizacija i borba za goli opstanak, ne
dozvoljavaju da se tome makar malo posvete. Baš zbog toga sam želeo da
ostavim onima koji nisu strpljivi da čitaju opširne, analitičke knjige,
antologiju misli, u duhu Svetosavlja, a vođen lučom vladike Nikolaja i
oca Justina. Tu knjigu objavio sam pre tri godine, a ona govori o
raznim aspektima bogootpadništva.