Kako i zasto podmladak nasih politickih stranaka "vaspitavaju" starci

Kako i zašto podmladak naših političkih stranaka „vaspitavaju“ stranci


I stranka Džordža Buša je sebi široko otvorila vrata Srbije. Uprkos tome što i njen Međunarodni republikanski instituta (IRI) iz svojih programa unapred eliminiše Srpsku radikalnu stranku i Socijalističku partiju Srbije kao „antireformske, antidemokratske i izolacionističke snage“.


Mada istovremeno priznaje da SRS i SPS i dalje dobijaju značajnu podršku srpskog biračkog tela koje je sve nezadovoljnije proreformskom, demokratskom vladom...

IRI u našoj zemlji deluje pod devizom da demokratski politički lideri u Srbiji - da bi povratili poverenje biračkog tela u demokratiju - moraju „konsolidovati široku demokratski orijentisanu podršku“. Kako? Uz pomoć usluga američkih posrednika! A IRI im, sa svoje strane, nudi „kvantitativna i kvalitativna istraživanja javnog mnjenja... koja pomažu vladajućim telima, partijama i nevladinim organizacijama da razviju i testiraju svoje poruke javnosti“.

Prema pisanju Rilif veba, američkog konzervativnog sajta, IRI je „jedan od suštinskih instrumenata Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), organizacije iz doba hladnog rata koju je stvorila administracija Ronalda Regana radi suzbijanja sovjetskog uticaja u svetu. Mada je zvanično nepartijski, IRI je tesno povezan sa Republikanskom strankom.

Bušov senator iz Arizone Džon Mekkejn predsedavajući je IRI, a Lorni Krejner, bivši asistent državnog sekretara (Kolina Pauela), jedan od njegovih direktora.“ Krejner je takođe bio i u Savetu nacionalne bezbednosti SAD. U direktorskom bordu IRI sedi i Pol Bremer, bivši okupacioni guverner Iraka.

U bordu i Fukujama

Ne sme se, međutim, gubiti iz vida da su NDI i IRI samo dva krila iste organizacije američke vlade. Organizacije koja je „nadpartijska“ i se finansira iz kongresnog budžeta. To je već pomenuta Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). NJome predsedava Karl Geršman, a u direktorskom bordu sedi dugogodišnji saradnik RAND korporacije Frensis Fukujama, čovek koji je u svom čuvenom delu „Kraj istorije i poslednji čovek“ pokušao da 1992. zaustavi točak vremena. Naravno, u korist SAD.

„Pojačano učešće žena, omladine i etničkih manjina“ - naziv je jednog od programa IRI u Srbiji. Drugi se zove „Održivi kapaciteti vođenja kampanje“ i ima za cilj motivisanje birača. Ali, ima ih još, toliko da bi ih bilo teško sve popisati i objasniti.

NED PLATIO I DINKIĆU

NED već niz godina finansira Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić i uvek je brani od napada u Srbiji. Tako što piše pisma srpskim zvaničnicima u kojima se izražava zabrinutost zbog pretnji braniocima ljudskih prama.
Sam NED se primarno finansirao preko bivše Američke agencije za informisanje (USIA) koja je daleke 1996. platila funkcioneru G17 plus Mlađanu Dinkiću „studijski boravak“ u SAD. A sekundarno - preko Ju-Es-Ejda (USAID) koji je, nakon zatvaranja prve agencije, postao glavni donator.
USAID u Srbiji raspolaže sa budžetom od preko 60 miliona dolara.

IRI I NARODNA KANCELARIJA

Uz pomoć IRI, kaže veb-sajt ove organizacije, „Narodna kancelarija unutar Kabineta predsednika Srbije razvila je proaktivnu kampanju za odnose sa javnošću koja je bila smišljena da poveže Borisa Tadića sa glavnim pitanjima od značaja za srpsku javnost. Kao deo ove kampanje „dosezanja“, predsednik Tadić se angažovao u seriji visokoprofilisanih poseta zajednicama širom Srbije kako bi razgovarao o ekonomskim pitanjima i predsedavao zvaničnim otvaranjima regionalnih i lokalnih Narodnih kancelarija“. IRI ne krije i da je „asistirao“ u lansiranju programa „Hiljadu mladih lidera Srbije“ pri Narodnoj kancelariji.
I republikanci smatraju da imaju razloga da budu zadovoljni svojim učinkom u našoj zemlji.
„IRI je u Srbiji pomogao političkim partijama da primene široku kampanju GOTV (Izađi i glasaj) nekoliko meseci pred parlamentarne izbore 2007. jer je tada izašlo preko 60 procenata birača“, hvali se Bušova „filijala“, koja trenutno finansira program koji „pomaže partijama da implementiraju, doteruju i usaglašavaju svoje napore u kreiranju politike, olakšavajući odnose sa domaćim i međunarodnim „tink tenkovima“ i partijama širom centralne i istočne Evrope“.

IRI i za Cesid

Do koje mere IRI svojata svoje „savršene studente“, može se videti i iz jednog saopštenja za javnost od 8. jula 2004. koje nosi naziv „IRI pitomac izabran za predsednika Srbije“. „Strategija Tadićeve kampanje i njegove poruke su bile direktno na liniji preporuka IRI“ naglašava ovo saopštenje, „a planovi za kampanju koje su regionalni koordinatori DS-a formulisali na IRI seminarima za vođenje kampanje su činili osnovu regionalnih planova kampanje DS-a. Smatralo se da rezultati izbora uglavnom zavise od izlaska birača i da manja izlaznost ide u prilog Radikalnoj stranci.

IRI je, uz NDI i Fridom haus (u vreme kada je ovom organizacijom predsedavao Džejms Vulzi, bivši šef CIA), sponzorisao Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) u njegovom izvođenju programa Izađi i glasaj, u cilju motivisanja demokratski orijentisanih birača“.

Ovoliko o „nezavisnim posmatračima“ koji ne silaze sa naših TV ekrana!

Doduše, i NDI i IRI podjednako finansiraju volontere pri Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, što će reći da imaju udela u tome koji će mladi ljudi volontirati pri ovoj dekretski osnovanoj instituciji. Time što plaćaju njihove troškove.

Američki zadužbinari za mlade

Organizacija koja „nadgleda“ i NDI i IRI - Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - uopšte, zapravo, ne skriva da „puca“ na mlade. Tokom 2006. godine, za potrebe svoje Globalne mreže za omladinsku akcije (Global Youth Action Netnjork), NED je izdvojio 25.000 dolara. Ovo možda i nije neka velika svota, ali je značajna kao reper finansijerima koji redovno prate njegove „nadpartijske“ smernice, pošto NED uživa najveći ugled u „američkoj donatorskoj zajednici“. I taj novac je, prema sajtu samog NED-a, u funkciji „kapaciteta Svetskog omladinskog pokreta za demokratiju“. A zadatak Globalne mreže je da uspostavi sistem regionalne koordinacije, sastavlja uputstva za nove članice, razvija i održava veb-sajtove omladinskih pokreta, izdaje elektronske biltene i organizuje Globalnu omladinsku kampanju za demokratiju.

Globalne smernice su, dakle, date, ali da vidimo kako se to odrazilo u Srbiji.

Tokom 2004. godine, NED je finansirao osnivanje Centra za razvoj parlamentarne debate u Srbiji radi „unapređivanja dijaloga između mladih političara u Srbiji“. Dve godine kasnije, ovoj organizaciji je dodeljeno 43.530 dolara. Za trideset „najaktivnijih i najdarovitijih učesnika“ organizovan je četvorodnevni letnji kamp. NED daje novac i Fondu B92 za organizovanje festivala dokumentarnog filma o ljudskim pravima „Slobodna zona“, a delimično pomaže i festival Egzit koji je izvorno i zamišljen kao pokretačka mašinerija mladih glasača, pod američkom organizacijom IDEE.

NED je takođe, direktno ili preko IRI, finansirao Otpor, a trenutno finansira Inicijativu mladih za ljudska prava, koja ima svoju „regionalnu“ kancelariju u Beogradu (zato što radi i u BiH, Makedoniji i na Kosovu).

Vredi znati da NED finansira i „nezavisnu“ srpsku agenciju Betu i Sekretarijat ANEM-a, Balkansku istraživačku mrežu novinara.

Dugo godina je - preko Američkog instituta za sindikalnu solidarnost - finansirao i UGS Nezavisnost, kada su im bili potrebni birači. A poslednja aktivnost NED-a u Srbiji je otvaranje sajta „autonomija“ (njnjnj. autonomija. info) Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.