Buš upozorava Moskvu zbog invazije
Sve oštriji tonovi: Predsednik SAD Džordž Buš i premijer Rusije Vladimir Putin
Predsednik SAD Džordž Buš rekao da je vreme da Rusija zaustavi krizu u Gruziji zbog dramatične i brutalne eskalacije nasilja.
U televizijskom obraćanju javnosti povodom sukoba u Gruziji, Buš je u oštrom upozorenju Moskvi rekao da Rusija mora da se vrati s puta "kojim je, izgleda, krenula", kao i da "akcije Rusije dovode u opasnost njene odnose sa SAD-om i Evropom".
"Rusija je izvršila invaziju na suverenu susednu državu i ugrožava demokratsku vladu koju je izabrao narod te države. Takve akcije su neprihvatljive u 21. veku", rekao je Buš.
Takođe je ukazao da izgleda da Rusija želi da sruši legalno izabranu gruzijsku vladu i pozvao Moskvu da kao prvi korak prihvati primirje i povuče trupe.
On je rekao da postoje dokazi da bi ruske strane uskoro mogle da počnu da bombarduju civilni aerodrom u Gruziji. "Ako su ti izveštaji tačni, te aktivnosti Rusije bi predstavljale dramatičnu i brutalnu eskalaciju sukoba u Gruziji", upozorio je Buš.
Rogozin: Rusija ne prima lekcije od SAD
Poslednji sukobi u Gruziji sve češće se porede sa dešavanjima na prostoru Srbije 1999. godine, odnosno sa događajima vezanim za Kosovo.
Tako je bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio da između događaja u Južnoj Osetiji i na Kosovu ima mnogo paralela, odnosno da se koriste isti postupci sada, kao i na Kosovu. "Rusiju kritikuju danas oni koji su ubijali Srbe 1999. godine", rekao je Aleksejev.
Još oštriji na rečima bio je ruski ambasador u NATO-u Dmitrij Rogozin.
"Rusija ne prima lekcije od onih koji su 1999. godine ubijali građane Srbije i uništavali njenu civilnu infrastrukturu. To je velika razlika između NATO-a i Rusije, koja je ograničila svoje akcije isključivo na vojne ciljeve", rekao je Rogozin.
"NATO je svojevremeno odlučio da bombarduje, ne samo srpske trupe na Kosovu, već čitavu Srbiju, Beograd, televizijske stanice, mostove, državne institucije", rekao je on.
"Na hiljade građana Srbije pobijeno je u tim napadima. Zgrožen sam kada čujem da oni koji su ćutali pred hiljadama srpskih žrtava 1999. godine, sada sebi daju za pravo da dele moralne lekcije", poručio je ambasador.
Inače, NATO je za danas najavio hitan sastanak sa Rusijom na zahtev Moskve, kako bi razmotrili krizu u gruzijskom otcepljenom regionu Južne Osetije.
Rogozin je tražio da sastanak na ambasadorskom nivou bude održan danas, kada će se gruzijska ministarka spoljnih poslova Ekaterine Tkešelašvili sastati sa Severnoatlantskim savetom NATO-a.
Predstavnica NATO Karmen Romero je iznela da su "u toku pripreme za taj sastanak koji će verovatno biti održan danas".
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer je juče optužio Rusiju za "neproporcionalno korišćenje sile i povređivanje gruzijske teritorije", pošto je ruska vojska proširila delovanje i van Južne Osetije.
O reakcijama u Srbiji na dešavanja u Gruziji i poukama koje i Srbija može izvući iz tog sukoba možete čitati u posebnoj vesti.
Hitan sastanak NATO-Rusija
Hitan sastanak Saveta NATO-Rusija biće održan u sedištu Severnoatlantske alijanse u Briselu, saopštila je sinoć ruska misija pri toj organizaciji.
Sastanak je zatražio ambasador Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin. Rogozin će na tom sastanku predstavljati Rusiju, dok će NATO predstavljati ambasadori 26 zemalja-članica okupljenih u Severnoatlantskom savetu.
Ambasadori NATO-a će se danas sastati i sa šeficom gruzijske diplomatije Ekaterinom Tkešelašvili, koja će doputovati u Brisel kako bi informisala ambasadore o najnovijoj situaciji u njenoj zemlji.
"NATO bi trebalo da zauzme stav ili da donese bilo kakvu odluku tek kada čuje stavove Rusije", izjavio je Rogozin, naglašavajući da je to pravilo svakog partnerstva.
Inače, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer juče je optužio Rusiju da u sukobu u Južnoj Osetiji koristi "prekomernu silu" i krši teritorijalni integritet Gruzije.
Gorbačov: Brljotina Vašingtona
SAD su napravile ozbiljnu brljotinu jer su nacionalnim interesom proglasili Kavkaz, kojim dominira Rusija, kaže Mihail Gorbačov.
Koreni sadašnjeg rata na Kavkazu leže u odluci separatista Gruzije da 1991. ukinu autonomiju Južne Osetije, što je "postala tempirana bomba teritorijalnog integriteta Gruzije", čija su naredna rukovodstva, primenom sile, pogoršavala situaciju, piše poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov u članku za "Vašington post".
Ipak, bilo je mogućnosti za nalaženje političkog rešenja jer su "relativan mir" održavale mirovne snage Rusije, Gruzije i same Osetije, dok je Moskva sve vreme priznavala teritorijalni integritet Gruzije. Međutim, gruzijsko rukovodstvo se oglušilo o mogućnost traganja za političkim rešenjem.
"Ono što se desilo u noći 7. avgusta je neshvatljivo, gruzijska vojska je razornim raketnim bacačima napala glavni grad Južne Osetije Chinvali", piše Gorbačov.
"Rusija je morala da odgovori. Optužiti je za agresiju na 'malu, nebranjenu Gruziju', ne samo što je licemerno, već pokazuje i nedostatak humanosti", piše Gorbačov.
"Rukovodstvo Gruzije je to moglo učiniti samo uz pretpostavljenu podršku i ohrabrenje znatno moćnije sile", piše Gorbačov, navodeći da su "stotine američkih instruktora" obučavale oružane snage Gruzije, koja je savremeno oružje kupovala širom sveta.
"Zajedno sa obećanjem članstva u NATO-u, to je ohrabrilo gruzijsko rukovodstvo da pomisli da se može izvući sa 'blickrigom' u Južnoj Osetiji" jer je predsednik Mihail Sakašvili "očekivao bezuslovnu podršku Zapada, a Zapad mu je dao razloge da to smatra".
Pošto je konstatovao da je stav zapadnih zemalja proteklih dana "daleko od uravnoteženog", Gorbačov piše da su "SAD napravile ozbiljnu brljotinu time što su za zonu svog 'nacionalnog interesa' proglasile Kavkaz, udaljen hiljadama milja od američkog kontinenta".
