Деизам
Из Википедија
Деизам је становиште по којем основа веровања у Бога (Први Узрок, Творца) треба да буде разум и наука, а не откровења и тврдње појединаца које се не могу проверити. Деизам је, дакле, иако га многи сматрају религијом, пре поглед на целокупан универзум и веровање да он није настао случајношћу, него религија у правом смислу те речи. То се нарочито испољава у чињеници да деисти, иако верују у Бога, немају никакве религијске ритуале, најчешће ни симболе, немају светих предмета и списа, немају своје храмове (иако неки деисти воле да кажу да су школе и уопште сва места где се стичу сазнања "храмови" деизма) и организоване верске институције. Верују да је наука истинска теологија, те целокупна своја схватања формирају у спектру познатих граница науке. Верују да је најбољи начин "служења" Богу труд да се у потпуности расветли начин на који је свемир успостављен и на који функционише. Не верују у чуда и натприродне ствари, иако признају да неке ствари наука још увек није успела да објасни.
Да би се што боље представили ставови деиста, може се рећи да су деисти потпуно истоветни са атеистима, осим кад им се постави питање "да ли постоји Бог?" Деисти су, дакле, људи који верују у постојање Творца свемира, неког ко је осмислио природне законе на којима ће почивати универзум и све појаве у њему. Некога ко је пустио "у рад" васиону, и даље се не меша у тог догађаја у њој(иако има деиста који верују да се Бог може умешати у ствари у универзуму а да не наруши законе које је створио).
Деизам је врло флексибилна религија. Двојица деиста могу имати потпуно супротна веровања по разним битним религијским темама али то ни једног од њих не чини мањим деистом. На пример, постоје деисти који верују у "загробни живот", тачније верују да се "животна енергија" човека као и било која друга енергија не може уништити. С друге стране постоје деисти који верују да је смрт дефинитиван крај човека, тачније да се у тренутку смрти свест човека неповратно гаси, те је једини облик у коме он наставља "живот" његов ДНК који се преноси на генерације његових потомака. Све у свему, већина деиста тврди да се "нада" животу после смрти, тачније да смрт не подразумева неповратно гашење човекове свести.
