Кнез Лазар,који је владао од 1371 до 1389 год. у области трију Морава,представља једног од највазнијих српских владара у то време.Прославио се уцесцем у Косовској битци,у којој је и изгубио зивот,али која га је уједно сврстала у ред бесмртника.
О кнезевом зивоту пре поцетка владавине и о његовим прецима, не зна се много.Према оскудним податцима који су забелезени,кнезев отац је био Прибац Хребељановиц из Прилепца код Новог Брда.Он је био знацајна лицност на двору цара Дусана.Обављао је посао логофета,слуге или пехарника.На основу патронима Хребељановиц,мозе се закљуцити да се деда кнеза Лазара звао Хребељан,за кога не постоје поуздани историјски податци.Од близе породице кнез Лазар је имао и сестру Драгану,која је била удата за целника Мусу.Инаце име Лазар је јеврејског порекла,”Ел’азар”,сто знаци “Бозија помоц”.
Кнез Лазар је још као младић доведен у службу на двор цара Душана,који је убрзо оценио способности и врлине Лазареве,те га је поставио за првог у двору.Цар Дусан зени Лазара својом сродницом Милицом,кцерком кнеза Вратка,потомка Немањица по Вукану.Дао му је и један део дрзаве на управљање,где су кнеза Лазара сви волели и постовали.Кнез Лазар је покусао да настави традицију Немањица,али му десавања у земљи нису исла у прилог.Кризно време од смрти цара Дусана па до уцврсцења на власти кнеза Лазара,у јос слободном делу Србије унело је суревњивост у понасање и узајамне односе обласних господара.Поред тих унутрасњих несугласица,све се јаце осецала и опасност од Турака,који су вец заузели добар део српске земље,па су цак цесто упадали и у моравску Србију кнеза Лазара.
Кнез Лазар се титулисао као “господар свих Срба”, и употребљавао владарско име Стефан.Црква је признала кнеза Лазара за суве реног самодрзавног владара свих Срба,а таквим га сматра и Цариградска патријарсија која се кнезу Лазару у писму из 1386, обраца као преузвисеном кнезу све Србије.Кнез Лазар је поставио питање скидања црквене анатеме са Србије код одговорних у Цариграду.Цариградски патријарх Филотеј послао је јеромонахе Матеја и Марка да у Србији свецано објаве скидање анатеме.Октобра 1375 за српског патријарха изабран је Јефрем,пореклом Бугарин,али Хиландарац.
Зупан Никола Алтомановиц је после покасаја да помоцу Венеције одузме од Дубровника Стон и Пељесац,дозивео слом.Уплитање Венеције на обалама истоцног Јадрана погодило је угарске интересе.Зато је краљ Лудвиг И,подстакао босанског бана Твртка и свог вазала, кнеза Лазара, да се обрацунају са Николом Алтомановицем.1373 године, зупан НИкола је побеђен од стране удрузених савезника и помоцне угарске цете.Зупан је ухвацену Узицу и ослепљен,а његове поседе су поделили Твртко и кнез Лазар.Кнез Лазар је са својим сродницима Мусицима и зетом Вуком Бранковићем, добио крајеве од Рудника до Косова. Кнез Лазар је 1379 године, напао Радица Растиславића,и одузео му Кучево и Бранићево. После смрти краља Лудвига, кнез Лазар је напао Голубац и Београд. Тако је област у којој је владао, обухватала пределе од извориста Мораве до Саве и Дунава,са градовима: Ниш, Крушевац, Ужице, Ново Брдо и Рудник. Брачним везама је учврстио своје позиције. Кчерку Мару је удао за Вука Бранковића, Јелену за Ђурђа II. Страцимировица Балсица,трецу кцерку је удао за бугарског великаса Сисмана,а цетврту за великаса Николу Горјанског Млађег.Касније се Оливера,најмлађа кцер,удала за Бајазита.
Када је султан Мурат подигао војску на кнеза Лазара и Србију,кнез Лазар је сазвао велмозе,поданике и пријатеље уоци битке,да му помогну у одбрани Србије.Неки владари су се одазвали кнезевом позиву,првенствено његови зетови,и на Видовдан 28.ВИ 1389 године, изасли су на Косово поље да одбране Србију од најезде Турака.У том боју је погинуо кнез Лазар.Кнеза Лазара и јос неколико српских велмоза ухватили су Турци и посекли.
Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије,јер се његово тело налазило у рукама Турака.Бајазит,наследник султана Мурата,који је посјекао кнеза Лазара,дрзао је кнезево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнезеве породице.У наметнутим условима породици,да дође до тела,лези косовски пораз.По заврсетку преговора,кнезево тело је предано породици и она га је сахранила у Пристини,потом пренела у манастир Раваницу,кнезеву задузбину.Сахрана у Пристини је изврсена првих дана месеца јула 1389.По заврсетку треце године од Лазареве сахране, приступило се свецаном отварању кнезева гроба.Тада је утврђено да тело није подлегло трулези и да је свето.
PREUZETO SA:http://zmajevodred.freeforums.org/topic-t103.html
