Druzenje, diskusije, upoznavanje, humanitarne aktivnosti
|
| | | Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije |  |
| | | Author | Message |
|---|
Kosovka
Admin
 Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
    (0/0)
 |  Subject: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:07 | |
| Заратуштра Из Википедија Заратуштра (авестански: Zaraθuštra) или Зороастер (грчки: Ζωροάστρης) је био древни персијски филозоф и пророк, оснивач маздаизма, култа мудрости, и централна фигура потоње религије, зороастризма. Сматра се да је живео око 1200. године пре н.е. Суштина његовог учења се може сажети у следећој изреци: Humata, Hukhta, Huvarshta (Добре мисли, добре речи, добра дела). Према Заратустри, основу наше земаљске егзистенције представља космичка борба између Истине (пахлави: Ahlāyīh) и Лажи (пахлави: Druz), која се често представља као борба између добра и зла, или светлости и таме, у западној парадигми. У каснијем зороастризму, супротстављене силе у овој борби се називјау Ахура Мазда (Бог) и Ахриман (Ђаво). Оксфордски речник га поставља на прво место хронологије филозофа, као оснивача филозофског система мазда-јасна (авестански: мазда – мудрост, јасна – обожавање). Претпоставља се да су заратуштровци, поштоваоци мудрости, преносили знање персијским Грцима, који су касније употребљавали сличан појам, философија. Време живота Зороастер на Рафаеловој слици Атинска школа, 1509. Зороастер на Рафаеловој слици Атинска школа, 1509. Често се говори да је живео око 600. пне., али језик којим се служио je упућивао многе научнике да перетпоставе да је живео око 1500. пне., што би га учинило првим великим пророком светских религија. Вавилонски историчар Берос (умро 320. пне.) је сместио његов живот 2000 година пне. док је у једној верзији превода Диогена Лаертија тај живот примакнут на шест векова пре Ксерксовог похода, тј. око 1082. пне. а по једном муслиманском предању Заратустра је био савременик Мојсијев (1400. пне. - 1300. пне.). Данас се као компромис углавном прихвата период око 1200. - 1100. године пре н.е. По предању, Заратустрино родно место било је Рае, на северу Персије. Одатле је путовао кроз различите делове Персије, да би се коначно населио у граду Балк, проповедајући Маздајасну под заштитом легендарног краља Виштаспа. Тамо је живео испосничким животом до доби од 77 година.  Младалачке екстазе Као дете, Заратустра је помно одлазио на течајеве маздаистичког богослужења и у почетку су свештеници били задивљени његовим сјајним напредовањем. Још од како је био сасвим мали ни његови родитељи нису разумели зашто је одбијао свако месо и задовољавао се житарицама, воћем и поврћем. Стално медитирајући на планинском путу, пророк се јасно сећао својих првих младалачких екстаза. Били су то тако фантастични и лични доживљаји коначне стварности да се Заратустра два-три пута поверио онима који су му били блиски, а ови су поверовали да је болестан или луд. Мобед задужен за његово поучавање сматрао је за светогрђе свако право на екстазу, осим екстаза насталих услед леваница бога-биљке Хаоме. Успомена на ова младалачка Заратустрина усхићења, биће дакле тим више присутна, што су та усхићења убудуће остајала његова тајна. Сваки пут најпре је осећао неку врсту пријатног затајивања свести, за чим је следио осећај вртоглавог падања кроз време. Падајући у дубине чудесно далеке прошлости, чинило му се да му се на неки сасвим нов начин растапа цело биће, да се шири све док не обујми не само свемир, него и друге свемире који се одвијају у другим временско-просторним сферама. Тако је учествовао у некој врсти двојаког унутрашњег кретања, више квалитативног него хронолошког, уз учешће огромног полета према једном постанку тако обухватном, да му се чинило да упоредо обухвата и врвљење других космичких постанака. Потом је долазио себи. Божанске врлине Када би дошао свести, његовом духу се наметала визија како надлеће човечанство захваљујући духовним силама које ће касније назвати "анђелима", од којих свака одговара једној области краљевства Ахура Мазде. Њих ће Заратустра дефинисати у седам израза Бога, од којих је први Мудрост (Мазда); други је Добра Мисао, Воху Манах; трећи Аша Вашиста, Правични поредак; четврти Кхшатра, Божје Краљевство; пети, Армаити, Побожност; шести Хаурватат, Здравље; и на крају седми Амеретат, Бесмртност. Ово су заратустрине божанске врлине којима се Бог може опазити у изразима у свету. Пре његовог превредновања, Аша је био огњени атрибут Варуне, Кхшатра је владао металима, што је била замена за ратничку функцију Индре, Армаити је, са Сарасвати, била речна богиња хранитељка земље, док су Хаурватат и Амеретат мало-помало стицали предност над индо-иранским боговима близанцима Насатијама, који су владали водама и биљкама и за које се, у сувој и неплодној природној средини тих крајева, сматрало да одагнавају болест и смрт. Тако је маздаизам наставио да се служи божанствима чија је имена Заратустра преузео да би означио велике апстрактне битности свог система. Силазак с планине Предања се не слажу у томе колико је година Заратустра, повукавши се од света, проборавио на планини. Углавном, после неколико година, Заратустра је одлучио да се обрати кавију који је у том крају био најчувенији по мудрости. Зато се обратио Виштаспу, ког је изгледа, добро познавао и који је морао владати у Бактрији, недалеко од области Самарканда, где је пророк живео пре бекства. Да би стигао до честитог владара он је затражио посредовање Фрашаоштре, чијом се кћери и оженио. Фрашаоштра је био први поборник Заратустрин и успео је да убеди владара да прими и подржи пророка. По зороастријском предању, пророк је успео да убеди кавија да му пружи подршку тако што је на његовом двору извео неколико чуда. Такође је на кавијевом двору Заратустра изгледа образовао једну групу ученика које је назвао "сиромасима", који су живели смерно и свуда ишли у четама проповедајући Заратустрино учење. Изгледа да су Заратустрини ученици кружили наоружани, или се бар такав закључак изводи из Авесте. Мора се нагласити да ово није никакав агресивни аспект зороастријског учења, већ само један логичан поступак за то време, у амбијенту опште опасности тадашњег друштва. | |
|  | | Kosovka
Admin
Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
(0/0)
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:09 | |
| Учење
Заратустра је учио да је Бог искључиви Добар Створитељ свих ствари, Сунца, Месеца и звезда, духовног и материјалног света, човека и звери. Мудри господин (Ahuramazda) je добростиви владар, пријатељ не само Заратустре, већ и свих људи. Он ни на који начин није одговоран за зло на свету, зло долази од разорног духа (Angra Mainyu), чија је нарав дивља и разорна. Он је створио демоне, он влада паклом и од почетка се супроставља Богу. У Заратустриној религији свет је бојно поље на којем се боре силе добра и зла.
Бог је створио свет и човека да му помогну у тој борби. Сви мушкарци и жене, (у Заратустриној религији оба пола имају исте дужности) имају личну одговорност да изаберу између добра и зла. Људима ће бити суђено на другом свету на основу њихове слободне воље у одабирању. Откривајући етичку сврху која се крије иза стварања, Заратустра објављује: "јер за човека чији је живот правичан, нема смрти...она је само за неваљалце". Они чије добре мисли, речи и дела надјачају зло, иду у небо без обзира на њихов друштвени положај. Они чије зле мисли, речи и дела надјачају добро, иду у пакао, опет без обзира на њихив друштвени положај. Та је морална демократија вређала свештенике и владаре који су рај сматрали својим искључивим правом.
Бог је створио и божанска бића, међу којима су најистакнутије Бесмртне врлине (Amaša spanta), синови и кћери бога. Постоји значајна апстрактна димензија њихове природе, што нам показују и њихова имена: Добра мисао (Vohu-mano), Праведност (Aša), Побожност (Armaiti), Власт (Кшатра), Целовитост и Бесмртност (Harvatat i Amurtat). Оне нису само божанска бића, већ су и узори којима би сви крепосни људи требало да теже. Веровало се да свака од бесмртних врлина штити и да је приказана једном од шест дела која заједно чине добро дело Бога: стока, ватра, земља, метал, вода и биљке. У важним обредима присутан је представник сваког појединог божјег дела а тиме и бесмртне врлине, тако да су симболички приказани и земаљски и небески свет. Седмо је дело сам човек, представник Бога, а присутан је у обреду у особи свештеника.
Син Спитама, веома рано осетљив за бол животиња, који је врло брзо дотерао дотле да не раздваја дубоке узроке порекла сваке патње, хтео је да буде заштитник животиња и ужасавао се због дивљаштва већине људских бића према њима. Устајући против зла које човек додаје стварању својим неразумним делима спрам животиња, он проглашава: "Мазда проклиње оне који драге воље кољу животиње и оне који више воле сребро од правичности, који теже власти да би чинили зло..." У неколико оштрих реченица саопштава пророк својим ученицима шта очекује од човека светлости. "Најбоље од свих добрих дела, вели он, јесте, спрам неба, обожавати Господа, а спрам земље, добро поступати са стоком... Побожни човек је здрав; умом, речима, делом, савешћу, он увећава правду..." Заратустра је окупљао све људе који су се препознавали као синови Бога, не по надуваној уображености него по вољи да на овоме свету, за свог живота, отелове мало божанске светлости, и то са својим добрим мислима, добрим речима и добрим делима, јединој дисциплини која може да допринесе истинском преображају света.
Заратустра је учио да је свет у бити добар, али је сада покварен нападима зла. Очекивао је дан када ће борба против зла достићи свој врхунац, када ће добро победити а свет се вратити у стање савршенства, које му је Створитељ даровао.
Реформатор
Заратустра је по породичном пореклу припадао свештеничкој касти, према тројној подели индо-иранског друштва. Његове идеје врло рано нису могле да се уклопе у обичаје маздаистичког свештенства. Као и толики други, касније, који су сматрани безбожницима зато што је њихова моралност устала против постојеће религије, тако је и овај млади мистик занесен етиком говорио језиком сувише оплемењеним да би га материјалистички настројени свештеници могли разумети. Заратустра је извео корениту револуцију религијског мишљења, а словом аријевског политеизма послужио се само као оријентиром у апстрактној области којом води верника. Али, у том трену Реформатор је могао изгледати само као кварилац весеља. Његова дематеријализација религије, која је збрисала традиционалне обреде у корист једног јединог питања више савести, могла је бити схваћена само као превратништво.
Својим проповедима Заратустра се појавио као страствени противник традиционалне аријевске религије. Упркос страховите суше која је харала, маздаистички и Митрини свештеници су одбили да смање своја захтевна приношења жртви, те су подстицали кавије да од сељака одузимају оно мало говеда која су им била преостала. Проповедајући заштиту говеда, од великог вола до мале телади, пророк је бранио права сточара и сељака, који су били непрестана жртва пљачки. Заратустра је упућивао жестоке погрде свим демонским људима (даевама), услед чијих уништавања канала за наводњавање и усева поља остају необрађена. Оптужује кавије и карапане због тога што варају народ и наводе га на криви пут веровања у узалудне умилостивљујуће жртве. Заратустра предвиђа казну коју ови пријатељи лажи навлаче на себе: "Приноситељима жртава који се не покоравају правилима сточарства, због патње које наносе волу, откриј, о Мазда, казну која ће их докрајчити, због њихових дела и њихових одлука у боравишту Зла!... Пошто се не преобраћују, глуви и слепи биће уништени, а такође и они који, имајући пуну власт, никако не дају живот..."(Јасна 32.15).
Свештеници су наваљивали на једног локалног владара, кавија Акхтију, да баци Заратустру у затвор, а пошто то нису успели, најурили су га из земље.
Preuzeto iz Wikipedie | |
| | | | Kosovka
Admin
Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
(0/0)
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:10 | |
| Повратак на планину
Без подршке, без пријатеља, одбачен чак и од својих родитеља, лутао је пустињом сам, а на његовом путу према планинама Памира био је пресретан и излаган насиљу при проласку црних коњаника Карапана. Сваки су му пут ти Карапани претили смрћу настави ли да на све стране оптужује њихова дела као демонска. По предању, што је даље одмицао, земља као да се препорађала под његовим ногама, сунце је будило небројене цветове, а цела планина је певала због његовог доласка.
Избегавајући замке које су му постављали његови противници, жељни да га снађе смрт под копитима воловског крда, Заратустра се повукао из света у једну пећину на једном брду, зазивајући мудрост која свезнајућем Господу није могла недостајати. Ту је водио исцрпне и дуготрајне разговоре са Ахура Маздом, сазнајући од њега важне ствари о стварању света и духовности уопште.
Легенде
По зороастерском предању, Заратустра је био једино људско биће које се смејало при доласку на свет што говори о оптимизму његовог учења. Из светих списа такође сазнајемо да је његов ум емитовао тако снажне таласе да су одгуривали руку која би се полагала на његово чело. Следбеници Заратустрине религије верују да је њиховог пророка одабрао Бог да би примио његово откровење. То је садржај седамнаест хвалоспева, gatha, надахнуто заратустриним уверењем да га је Бог позвао и лично му се показао. Правоверни обожаваоци Заратустре верују да је овај свети пророк вршио чуда, али Заратустра за себе никада није рекао да је чудотворац.
Легенде о Заратустрином животу су настале веома рано и оне су задржане у усменом предању, све док их много векова касније, није поново окупио један песник из Раге, светога града зороастризма, у делу званом Заратушт-Нама. У Заратушт-нами се износи да је пре доласка Заратустре, на земљи владало безакоње и да су народи пали под власт Ахримана. Тада је, говори се, милостиви Бог одлучио да створи људима вођу. Заратустра би могао бити трећи од пет синова Дугхдхове која је, изгледа зрачила светлошћу за време зачећа, и Пурушаспа, побожног и писменог човека чије име значи "власник пегавих коња", а који је потицао из једног старог аријевског рода повезаног са кавијима тог дела источне Персије. Име Заратустра, значило би према различитим преводиоцима, "човек са старим камилама", или пак "водич камила". Његово породично име, Спитама, означава угледну и седелачку аријевску породицу чији је велики предак био извесни Хаекатаспа, чије име значи "перач коња". Ова упућивања на коње и камиле указују на номадско порекло Заратустриног племена, које је несумњиво прихватило седелачки начин живота и који су били међу првим кавијима у источној Персији. | |
| | | | Kosovka
Admin
Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
(0/0)
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:22 | |
| Етимологија Реч „зороастризам“ изведена је из једне верзије имена оснивача ове религије, пророка Заратустре, које гласи Зороастер и транспоновано је из фонетике добијене од старогрчких аутора. Ипак изговор „Заратустра“ је далеко сличнији оригиналном изговору Зартушт који је реконструисала модерна оријенталистичка филологија. Основи веровања Зороастријанство Мистицизам Веровање у Ахура Мазду Бесмртност Душе, тј. живот после смрти Ватра као симбол Божанства. Филозофија Наглашеност Добра и Зла Живот као вечна борба Добра и Зла Етика и Морал Исправно Мишљење Исправно Говорење Исправно Поступање Ахура Мазда или Ормазд (господар мудрости одн. мудри господар) је врховни апстрактни Бог који је створио видљиви и невидљиви свет. Он нема ни почетак ни крај, већ је вечан. Све зло на свету је створио Ахриман или Ангра Маињу (зао дух) који је својим приклањањем злу створио смрт. Он је такође одувек постојао, али ће бити поражен на Судњи дан. Њему су супротстављени Амеша Спентас или Свети бесмртници. Они су у почетку били личне особине Асура Мазде. Има их седам: Целовитост, Добре мисли, Праведност, Снага, Оданост Вери, Савршенство и Бесмртност. Они представљају неку врсту анђела. Ахриман и Амеша Спентас симболизују избор између Добра и Зла, стварања и уништавања. Људи се у њиховој дуготрајној борби, која по легенди траје 9 миленијума, могу приклонити једној или другој страни, зависно од тога да ли су добри или лоши. Зороастријски пантеон је у основи прерушени персијски, с тим што су божанства подељена на добра и лоша. Зороастријска етика се састоји из добрих мисли, добрих речи и добрих дела. Људи после смрти прелазе мост који води преко пакла. Ако су били лоши, мост ће се сузити и они ће пропасти у пакао. Насупрот њима, праведници ће наћи пут до Светлости. Нада постоји и за оне који заврше у паклу, јер ће и они бити спашени када Добро најзад тријумфује. Ова Религија сматра да је Бог створио по природи добар свет, у коме треба живети лепо и просперитетно, али без претеривања или одрицања, као што су монаштво или пост. Зороастријанство је квази дуалистичка религија по томе што предвиђа победу Добра, то јест Ахура Мазде, на крају историје. Поштовање према њему Зороастријанци показују поштовањем „чистих супстанци“ које је Бог створио: земље, воде, а нарочито ватре. Ово је довело до тога да их многи сматрају верницима који обожавају ватру. Верски списи Авеста је име древних, углавном фрагментарних, списа Зороастризма, као и назив за староирански језик којим су они писани. Од других Зороастерских списа издвајају се књиге Денкарта (дело религије) којих има девет, у којима су детаљно описани живот и проповеди пророка Заратустре, као и његова борба против демона (дева). Денкарт је такође канонизовани део Зороастерске религије.  Храм ватре у Јазду | |
| | | | Kosovka
Admin
Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
(0/0)
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:25 | |
| Распрострањеност
После пада Персије под исламску власт, Зороастријанство је скоро нестало. У Персији данас живи само око 10.000 верника (углавном у провинцијама Јазд и Керман). У Индији их има око 75.000 (Парси).
Укупно у свету, њихов број се процењује на мање од 300.000.
Заратустрино проповедање
Заратустра је стога и свештеник и пророк, а у Денкарту се показује сва сила моћи не само његовог учења, већ и вере коју исповеда. Као свештеник, Заратустра има право да обавља службу култа и да организује свештеничке редове, Маге, који ће живети у заједницама и у култним светилиштима, поштовати свету ватру и преко својих изасланика, који могу бити и религијски недовољно учени, ширити и наметати Маздеанску веру. Као пророк, Заратустра је дужан да обелодањује вољу доброг и да оглашава шта је све зло; да би по сопственом нахођењу и по нахођењу оних који га заступају, Мага, у том науму успео, он има право да оглашава кривицу, а кривица је увек зло. То значи да су само они који поштују вољу Заратустре и његових следбеника – свештеника – праведни, да су они једини прави аријевци, и да других изван њих, осим у краљевском роду и војној пратњи нема. Добри могу постати и они који се придруже Заратустри у походу; они своју праву доброту и припадност Маздином учењу могу да искажу тек када се искупе сопственим доказом. Денкарт је спис у коме се Заратустрин маздаизам показује као воља једног који је предодређен да у име власти спроводи начело праве вере и расне чистоће. Начело праве вере манифестује се овлаштењем које Бог доказује чудесима, а расна чистоћа је последица тог овлашћења — онај ко осети на којој су страни моћ и власт и ко се приклони свету који је у стању то да дарује, јесте изузетан, а такав је само онај народ кога је Заратустра упутио у начела спровођења вере.
Да би се уопште могао схватити период у коме је живео пророк Заратустра, неопходно је објаснити неке основне појмове везане за Персијско порекло. После тешке злоупотребе у време хитлеризма, израз аријевски под прилично је тешком хипотезом, тако да је неопходно поново одредити његово порекло у простору и времену, јер политичке догодовштине, нажалост, преиначују етимологију речи којима се служе онако како им устреба. Термин "аријевски" који одговара протоперсијском контексту у којем се родио Заратустра, толико је нераздвојив од индо-иранске епопеје да се не може изоставити. Позивајући се на етимологију санскритског израза arya: племенит, пророк из античке Персије добија овај епитет с двојаким разлогом: етничким и, захваљујући личној узоритости, духовним. С оне стране етничке референце, уз израз аријевски везиваћемо духовну преузвишеност славног порекла човековог, за чим је индо-иранска душа сачувала тежњу у своје две легендарне епопеје, тј. споменицима националне књижевности. Видећемо да су истинске, моралне и универзалистичке вредности Аријеваца дијаметрално супротне расизму који је подметнут овом древном изразу.
Заратустра реформатор
Свако поређење са реформаторима хришћанства сасвим је неприкладно. У ствари, док су Мартин Лутер или Жан Калвин критиковали неке штетне поступке свештенства и латинске традиције да би стигли до хришћанства очишћеног од поменутих елемената, Заратустра је увео новине сасвим новог реда. Али његово учење, које се брзо помешало са традиционалним маздаизмом и синкретизмом Мага, дуго је изгледало као пуко морализаторство, догађај више у историји маздаизма. Ако се Заратустра, упркос коренитим новинама које је увео, мора сматрати простим реформатором, онда је Исус то још више јер се за њега, у очима јудео-хришћана, иако против јудаистичке воље, сматрало да је само "испунио Закон"...Ако је, супротно томе, Исус извео и нешто више од моралне реформе јудаизма и истински отпочео јединствену еру „Радосне Вести“, онда се и Заратустра исто тако мора сматрати као творац једне још значајније путање религијског мишљења, не само у маздаизму, него и у односу на многа друга религијска предања, такође по Авести, гате су свете, не толико као свети књижевни документ зороастерске заједнице, колико због посвећујућег деловања које њихово побожно и разборито читање има на верника решеног да примени захтеве заратустранске етике. Ти су захтеви сасвим другачији од захтева религијске праксе и умилостивљујућих обреда вршених у зооморфним или антропоморфним култовима. То што је његово учење разумела само мањина народа, споредна је последица настала не услед херметичности његове мисли, него услед нивоа на којој је та мисао изражена. Свако може пристати уз њу, с ону страну сваке религијске искључивости или расизма, под условом да је могуће извршити избор између правог пута и кривудавих путељака ахриманске тмине, избор наметнут метафизичким мешањем стварања, насталим услед Духа Погрешке(Ахримана) који је уведен у почетно чисто остварење Ахура Мазде. Није Заратустрина грешка то што је он свет, у почетку добар, затекао кад је био у стању велике посусталости. Он се потрудио да, као што ће то и Буда урадити на свој начин, одреди једини спасоносни лек.
Захваљујући Заратустри, религијска мисао прави толики скок напред да они који су у њему видели само извођача "још једне реформе" у маздаизму нису изгледа приметили крајњу жестину, с којом он жигоше поступке традиционалног маздаистичког свештенства. Само једно разматрање жестине речи које је употребио у својој непопустљивој осуди жртвовања животиња, уносном извору благостања индо-иранског свештенства, довољно је да докаже да је он хтео да забоде глогов колац у само срце најпоштованијег обреда: приношења умилостивљујуће жртве. Могу се само чудити одмерености коју неки виде у једној реформи коју олако изједначавају с јеремијадама пророка из старог Израела. Укратко, З аратустрино проповедање имало је све одлике доследне револуције која се може овако сажето изложити:
* успостављање апсолутног монотеизма изнад два сукобљена Духа
* есхатологија је чудесно разрађена око велике космичке битке Добра и Зла
* одстрањивање сваког обреда и сваког приношења жртви, осим интериоризованог жртвовања какво је сантификовање мисли, речи и дела;
* на крају, исказивање поштовања животињског порекла оличеног у говечету, као примерном праузору.
Два главна вида ове фантастичне духовне револуције односе се, један на оно што се може назвати "теолошком револуцијом", а други на истинску "револуцију у корист животиња". Прва је обухватала потпуну измену суштине божанства и природе односа између човека и Бога. Друга је обухватала не само измену односа човека према животињи, него и увођење једне етике којој је у почетку равне било само у будизму: етике метафизичког живота животиња у филозофији и у молитви људи.
Preuzeto iz Wikipedie | |
| | | | Kosovka
Admin
Number of posts : 336
Локација : Srbija, K&M
Посао/хоби : Profesor i humanitarac
Расположење : Optimisticko
косовка :
Kosovka : 1
Registration date : 2008-07-28
cheet for users
ЕУРЕКА ЧАТ:
(0/0)
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije 21.08.08 16:32 | |
| Огањ
Дух Огња као свестваралачки принцип реалног и ирационалног поретка у Денкарту се не образлаже, већ се посматра као божанство независно за себе, у коме је садржано двојство, јер је оно лик његове природе. Огањ је у исто време добро и зло, колико једно толико друго; он је стварање и средство очишћења, без њега људима нема живота, али он човека може и да уништи. Истовремено је принцип божанске награде и божанске казне. Огањ је јединство светлости и таме, јер је у његовој светлости садржана тама и обрнуто. Тама се једино може победити када се Огањ укаже као дух добре божанске воље. Огањ је и принцип првог стварања, јер је омогућио да се од материјалног света, који није знао од кога и чиме је дат за живот и на живљење, створе два дела поретка, међусобно супростављена, која ће све што је створено да живи у равнотежи склада и хармоније. Тако Огањ јесте начело мере, центар свих збивања и у коме се све збива; он није посредник у бестелесном зачећу (што је хришћанство преузело од маздеанства) већ је посредник један од три дела материјалног поретка стварности које Огањ сопственом вољом обликује – вода. ваздух, земља и вода су мртве ствари све до тренутка када је Ахура Мазда одлучио да Огањ овлада светом и створи аријевске земље и народ, који ће у његово име господарити над свима осталим.
Маздаизам
Култ староиранског бога Ахура Мазде, маздаизам, послужио је као подлога за грађење зороастризма али са њим није истоветан.
Неки прецизнији детаљи о Заратустрином животу, његовом рођењу и пореклу не могу се наћи јер је готово комплетну религијску и културну литературу древне Персије уништио Александар Македонски када је спалио царску библиотеку у Персеполису. Већи део списа који су сачувани од тог разарања, а што је заслуга Парћана и Сасанида, систематски су уништавали арапски освајачи средином VII. века. Грчки и арапски варвари нису успели да допру до високих планина на којима су Заратустрине поруке уклесане у стене, нити су могли да искорене усмену традицију преношења знања од уста до уста, из поколења у поколење. Оно што се данас зна о Маздаизму и његовом реформатору Заратустри, веома је мало и темељи се на ова два неуништива извора. Али и то мало што се зна сасвим је довољно да нас увери да су стари Персијанци у Маздаистичком учењу поседовали ризницу знања из мистицизма, Филозофије, етике и морала, која су и до данас остала неупоредива по својој вредности.
Култ Маздајаснија у Персији био је близак рођак ведској религији Индије. Заправо, најстарији Персијски списи, познати као Гате (што значи-песме) написани су на авестинском језику Авеста који је много ближи санскриту Риг Веде него што је санскрит Риг Веде близак савременом санскриту. Ова сличност уопште не изненађује, ако се зна да Персијанци припадају индо-иранској групи народа, у коју су спадали скоро сви народи централне Азије и дела јужне Азије. Авестински језик је најстарији персијски језик, који је био у широкој употреби пре староперсијског, а у каснијем периоду, њиме су се користили искључиво зороастерски свештеници у својим обредним ритуалима и списима, све до пропасти Сасанида.
Зороастризам и друге Религије
Прехришћански религијски концепти
Сви прехришћански религијски концепти се, по неком устаљеном правилу називају или несавршеним или митским - то се образлаже дуализмом садржаним у сваком од њих. Хришћанство је свело материјални свет на биће еманирано од божанске природе, док су сви прехришћански концепти у радикалнијем или блажем виду, признавали двојство у постојећем свету, божанско и материјално. Било која религија да је у питању, почев од староегипатске, преко сумерске, до јудаизма, двојство је концепт на основу кога се промишља не само постојећи свет, већ граде структура и начин промишљања уметности и филозофије. Учење Персијанаца о Ахура Мазди и Ахриману пример је радикалног двојства; религијски култ сматрао је да егзистира јединствени свет, тоталитет реалног и иреалног. У том тоталитету постоје две међу собом супростављене природе, чија непрекидна борба одржава цео поредак света и космоса у равнотежи. Иако с времена на време један од два божанска принципа надвладава, равнотежа се не ремети, јер други принцип остаје сакривен иза привидног победника да би га у одређеном тренутку, када се укаже потреба за изменом у равнотежи, за одређени временски период превладао. У Зороастризму, читав поредак материјалног и нереалног почива на борби светлости и таме, разума и неразума, материје и духовног. Хришћанство и остале монотеистичке религије, укључујући и Ислам, прогласило је материјално за несавршеност, према томе и колевку зла, док су Персијанци сматрали да материјално почива колико на злу толико и на добром. Поредак материјалног је део једног уравнотеженог света, али у својој свеукупности није доступан људском сазнању; у њему се као и у свему осталом, налази равнотежа добра и зла, која се очитава у сваком појавном облику света и дела људи. Атрибути светлости, његовог божанства Ахура Мазде су добро, праведност и честитост, док су атрибути таме или његовог божанства Ахримана лаж, зло и несрећа.
Равнотежа која постоји у свету, постоји и у читавом људском роду, свакој од организација које човек ствара. Како би победило добро и како би у некој догледној или не будућности, могао да се успостави поредак светлости и правде, то мора да се створи религијски концепт који ће бити у стању да одреди шта је добро а шта зло у поретку који људи стварају у материјалном свету. То значи утемељивање идеолошког религијског концепта који ће омогућити да се овлада одређеним просторима и народима и да се преко тог религијског концепта створи моћна држава у којој ће господарити само они који су донели праву веру. Праву веру су нудили Персијанци, и по њеном овлашћењу и проповедању, они су народ изузетих особина, осуђен да влада и да му се други покоравају.
Филозофски систем Мага
Ова темељно образложена и до у детаљ проникнута расна теорија била је делом основ за читаво филозофско, нематеријалистичко и материјалистичко, промишљање у античком свету. Сократ, а преко њега Платон, преузели су део учења мага и на основу њега изградили сопствени филозофски систем. Систем тројства које је успоставио и канонизовао Заратустра послужио је да се обликују и филозофски системи неких античких материјалиста – Демокрит је учио теологију од персијских мага. Време је Бог, Бог је простор у коме је све садржано. Ово персијско учење надограђено је само принципом врховног, а то врховно постоји и у Заратустриним тумачењима будућности која предвиђају победу једног, доброг и праведног Ахурамазде и успостављање само једног принципа. Поред античких филозофа и јудаизам укључује у сопствени религијско-идеолошки концепт бројне тезе Маздеанског учења.
Обожавање рођења Христа
У Посланицима по Матији приповеда се о зороастерским свештеницима, магима, који су "видећи једну звезду на истоку", дошли да обожавају божанско дете у Витлејему. То дете је наравно био Исус Христ. Јеврејски каноници чак оглашавају Заратустру за Јевреја и једног од каноника хришћанства, попут Теодора бар Конана који је у својим списима изричит: "истина је да је он био јеврејске расе". Наравно, ово тумачење нема никакве везе са стварношћу.
Прогонство зороастризма од стране римског царства
Извршивши утицај на филозофију античког полиса и јудаистичку концепцију хришћанства, Зороастризам у свом канонизованом виду, у време првог озакоњења хришћанства за званичну религију Римског царства, бива проглашен за јерес и паганство. Зороастризам се декретом римских царева прогони, али се расна теорија коју је јудаизам пренео од зороастризма, делом утемељује као начин мишљења и исповедања ране хришћанске теологије. Заратустрина расна теорија служи за радикалан обрачун са јудаизмом и концепцијом коју је нудио Јехова – хришћани се оглашавају за једине правоверне и почињу да се, никоме не допуштајући слободу избора ни верског опредељења, обрачунавају са сваким ко би им се супроставио. Зороастризам је остао званична религија на просторима данашњег Ирана све до раног средњег века, а добар део Заратустрине филозофске и религијске логике укључен је у позније остварену милитантну веру – Ислам.
Хришћанство и ислам
Хришћанство и ислам од Зороастризма преузимају једно од темељних начела својствених свим класним друштвима – свака побуна потлачених или признавање да постоје потлачени и сиромашни мора се у корену угушити. Хришћанство и ислам у гушењима и искорењивању сваке теоријске, религијске или филозофске мисли која је о сиромаштву и потлачености расправљала, не презају ни од чега, прихватајући на тај начин оно што је Заратустра утемељио у новом маздеанству. Нове религије одбацују принцип двојства тако карактеристичан за маздеанство у било ком виду, али прихватају начела владања и спровођења идеолошког концепта који дозвољавају коришћење свих средстава –од насилног покрштавања до економске принуде, на исти начин како је то маздеанство у свом ортодоксном виду чинило. На тај начин сва историја филозофије и стваралаштва од времена античких полиса, преко Римског царства, до времена двехиљадегодишње владавине хришћанства као идеологије, и ислама неколико векова мање, представља у ствари спровођење неких темељних начела које су устројили персијска религија и филозофија, Заратустра највише. Ова ће начела персијске идеологије, као и ставови о аријевцима и неаријевцима, преко Ничеовог романтичарског и необјективног тумачења учења персијских мага, послужити да се у 20. веку образложе идеолошки концепти попут фашизма. Учење о Ахура Мазди постало је на тај начин саставни део европске традиције, мада се до скоро готово није покушавало да се сагледа на који су начин, преко филозофије Ничеа и осталих романтичара, постулати високо организованог робовласничког друштва могли да заживе и да се остваре.
После арапског освајања Персије средином VII. века пне., персијска култура и цивилизација били су у целости збрисани, као што се догодило и у Египту и Византији. Међутим, Заратустрино учење је поново оживљено надахнутим радовима персијских ревивалистичких песника као што су Рудаки, Даикики, Фирдуси, Руми, Хафиз и многи други чија подстицајна поезија није ништа друго него луцидни коментари и експозиције светих Гата. Тако на пример, Хафиз непрестано понавља Peer-e-Moghaan, са значењем Првосвештеник Мага. | |
| | | | Sponsored content
| | Subject: Re: Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije | |
| |
| | | | | | Nesto malo o Zaratustri kao filozofu, mudracu i osnivacu religije | |
|
Similar topics |  |
|
| | Permissions in this forum: | You cannot reply to topics in this forum
| |
| |
| |
|
