Ko je kriv za rat u Gruziji

Političke tenzije zbog sukoba na Kavkazu ne smiruju se. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili tvrdi da ruske snage drže trećinu gruzijske teritorije i traži pomoć međunarodne zajednice. U Tbilisi je doputovala državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs. Gruzija i Rusija, ali i Vašington i Moskva, razmenjuju oštre optužbe o tome ko je kriv za rat.


Gruzija tužila Rusiju

Gruzija je zatražila od Međunarodnog suda pravde da "odmah naredi Rusiji da zaustavi narušavanje ljudskih prava etničkih Gruzijaca", optuživši Rusiju da je "narušila antidiskriminacionu konvenciju, intervenišući u Južnoj Osetiji i Abhaziji u periodu od 1990. do 2008. godine".

U saopštenju Međunarodnog suda pravde navedeno je da je Gruzija zatražila "hitnu akciju" kojom bi se Rusija suočila sa antidiskriminacionom konvencijom. U zahtevu Gruzije piše da je "neophodno da Rusija odmah zaustavi povredu ljudskih prava etničkih Gruzijaca", a kao primer se navode ubistva, prisilno izmeštanje i uskraćivanje humanitarne pomoći civilima.

Rajsova je u Tbilisi doputovala kako vi Sakašvilija ubedila da potpiše mirovni sporazum, kojim bi se Rusija obavezala na povlačenje snaga iz Gruzije, ali bez većeg zadiranja u status Južne Osetije i Abhazije, pošto SAD smatraju da je pitanje teritorijalnog integriteta te države rešeno ranijim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Pokušaćemo da ozvaničimo prekid vatre, jer nam je cilj da izdejstvujemo primirje i ubedimo Ruse da se što pre povuku," rekla je Rajsova, čija poseta glavnom gradu Gruzije predstavlja još jednu potvrdu američke podrške vlastima u Tbilisiju i Sakašviliju.

Francuski plan, koji je u Tbilisi donela Rajsova uključuje zadržavanje ruskih snaga u Južnoj Osetiji i njihove povremene patrole u "zoni bezbednosti", koja bi se prostirala desetak kilometara duž granice tog regiona.

Suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije našao se na ozbiljnom testu izdržljivosti, pošto su i Abhazija i Južna Osetija već pozvale na "kosovski presedan", što je zdušno podržala i Moskva, naglašavajući da će ta dva regiona, posle nedavne ofanzive snaga vlasti u Tbilisiju, biti teško naterati da ostanu u sastavu te države.

Rajsova je u Tbilisi doputovala svega 24 časa nakon poslednjih obračuna ruskih i gruzijskih snaga, ali i u trenutku kada je Gruzija pokrenula široku diplomatski i medijsku ofanzivu zbog činjenice da su ruske snage, suštinski, kontrolišući trećinu teritorije, prekinule komunikacije između zapada i istoka te države.

"Rusi pokušavaju da opravdaju invaziju i legalizuju svoje prisustvo u Gruziji", rekao je Sakašvili američkoj televizijskoj mreži "Si-En-En" (CNN).

Zagrevanje diplomatske političke scene, kojoj se posetom letovalištvu Soči pridružila se nemačka kancelarka Angela Merkel, prati i talas optužbi Rusije na račun namera Vašingtona, uključujući "tajanstvenost američkih humanitarnih pošiljki Gruziji", te jednako nerasvetljen arsenal naoružanja proizvedenog u SAD, koji su Rusi juče otkrili u gradu Senaki, nedaleko od abhazijske granice. Rusi su zaplenili 764 američke puške M-16 i 28 mitraljeza M-40, proizvedenih između 2005. i 2008. godine.

Merkelova: Rusija mora da se povuče iz Gruzije

Odmah po dolasku u Soči, Merkelova je, ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu, rekla da se njegove snage moraju povući i¾ Gruzije, kao i da je reakcije Moskve na događaje u susednoj državi bila "neodgovarajuća".

Medvedev je, pak, upozorio da Abhazija u Južna Osetija, posle netom okončanog konflikta, neće moći da ostanu unutar Gruzije.

Ruski predsednik je, takođe, rekao da će Rusija jednako reagovati, ukoliko se oružne snage te države nađu na meti napada. "U to ne treba sumnjati", rekao je Medvedev.

Rusija je, istovremeno, uzvratila udarac optuživši Vašington da je inscenirao krizu u Gruziji kako bi našao opravdanje za raspoređivanje protiv-raketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici, rekao je ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin.

Rat u Gruziji, suštinski, preneo se na nekoliko problema koji nemaju obavezno nikakve veze sa krizom na Kavkazu, uključujući američka nastojanja da po svaku cenu razmeste skup i nedokazano efikasan sistem u istočnoj Evropi, iransku nuklearnu krizu i, neminovno, nastavak krize nastale jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.

Iako se u početko činilo da bi akcije ruskih snaga u Gruziji mogle ozbiljno uzdrmati privredu te države, akcije na moskovskoj berzi munjevito su povratile pređašnju vrednost, pri čemu su analitičari upozorili da bi ruske akcije mogle pasti jedino ukoliko se obnove sukobi ili Amerika uvede neki vid finansijskih sankcija Moskvi.

Buš: Nasilničko ponašanje Rusije

Američki predsednik Džordž Buš još se jednom oštro obrušio na ponašanje Moskve, optuživši Ruse za "nasilničko" ponašanje, ali je, istovremeno, naglasio da Vašington želi dobre odnose sa Moskvom.

"Pogoršanje odnosa sa Rusijom nije u američkom interesu, niti su loši odnosi sa Amerikom u interesu Rusije," rekao je Buš, naglašavajući, ipak, da je Moskva, nedavnim akcijama, "narušila odnose sa slobodnim nacijama sveta".

Sakašvili: "Nema kompromisa sa Putinovim režimom"

Gruzija će "ne samo sačuvati državnost već i izbaciti ruske snage van Gruzije po svaku cenu", kazao je Sakašvili u intervjuu ruskom dnevniku "Komersant", naglasivši da "ne nemerava da ide ni na kakve kompromise sa Putinovim režimom".

Tvrdeći da se Rusija spremala da proguta Gruziju, Sakašvili je rekao da se Gruzija nikada neće složiti da da nijedan santimetar svoje teritorije "ni Rusiji ni nikom drugom" i "boriće se do kraja".

"Mi ne nameravamo sa Rusijom da vodimo pregovore o našoj teritorijalnoj celovitosti", rekao je predsednik Gruzije, dodajući da može da se razgovara samo o povlačenju ruske vojske.

Optužujući Rusiju da je narušila gruzijsku teritorijalnu celovitost, Sakašvili je rekao da je "to što se dešava u Gruziji čist pokušaj da se svrgne vlada i ograniči ili ukine gruzijska nezavisnost".


Gorbačov: "Rusija odgovarala na varvarsku agresiju"

Poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov rekao je da Gruzija može verbalno da okrivljuje Rusiju za sukobe u Južnoj Osetiji, ali da "nema sumnje" da ih je izazvao Tbilisi.

Rusija je delovala odgovarajući na "varvarsku agresiju" Gruzije, jer je bilo nemoguće ne reagovati na razaranja i ubijanje ljudi, izjavio je Gorbačov sinoć, gostujući na televiziji Si-En-En.

"Posle onoga što se desilo, ruski vojnici treba da ostanu na teritoriji Južne Osetije, pogotovo što Moskva za to ima mandat na osnovu dobro poznatih sporazuma", kazao je Gorbačov.

Nekadašniji predsednik bivšeg Sovjetskog Saveza kazao je da mu je žao što su "mnoge zapadne televizijske stanice, uključujući i američke, izveštavale jednostrano i pristrasno o događajima u Gruziji".