Само у Сарајеву пре рата живело је 180.000 Срба, сада их је само 7.000, а и овај број се из дана у дан смањује јер људи одлазе у потрази за послом и основним условима за живот
Док Харис Силајџић, бошњачки члан Председништва БиХ, широм света клевеће Републику Српску и оптужује је да не спроводи Анекс ВИИ Дејтонског мировног споразума, који се односи на повратак избеглица, статистике кажу да је управо Федерација БиХ ентитет у БиХ који је етнички очистио један народ - Србе. У Федерацији БиХ живи свега три до четири одсто Срба, а запослено је само два одсто.
Од предратних 180.000 Срба, у Сарајеву данас живи њих око 7.000, углавном пензионера, док је у институцијама Кантона Сарајево запослено свега 3,7 одсто лица српске националности. Број Срба запослених у институцијама Кантона Сарајево, према закону, требало би да процентуално одговара броју Срба који су у Сарајеву живели 1991. године, а то је 43 одсто.
- И ово Срба што је овде одлази јер нису равноправни. Сарајево је највећи старачки дом на свету за Србе у којем нема ни управника, ни запосленог особља - каже Душан Шеховац из Демократске иницијативе Сарајевских Срба.
Ни општинске институције, према његовим речима, не поштују начело конститутивности. У Илијашу, где је некада живело 40 одсто Срба, нема готово ниједног запосленог у органима локалне управе; у Вогошћи, где је било преко 43 одсто Срба, само су два, у Хаџићима нема ниједног...
- У 17 високошколских образовних институција у Сарајеву нема ниједног Србина запосленог у организационим структурама тих факултета. У предузећима јавног сектора, према законским одредбама, требало би да буде запослено много више Срба, у "БХ Телекому", "БХ пошти", Градском саобраћају, домовима здравља, органима локалне управе, "БХ гасу", Топлани, Водоводу, Електропривреди... готово да нема запослених Срба - истиче Шеховац.
У области запошљавања, тврди он, не поштују се ни Устав БиХ, ни законски прописи, па је немогуће да Срби дођу до радног места у Кантону Сарајево.
Председник Центра за популациона и друштвена истраживања Стево Пашалић наводи да у Федерацији БиХ живи 75 одсто Бошњака, 20 одсто Хрвата, четири одсто Срба и један одсто осталих.
- Број српске деце која се уписују у прве разреде основних школа у градовима ФБиХ је занемарљив. У ФБиХ живи само старија српска популација, која није репродуктивна, што значи да се и овај број смањује природном асимилацијом - истиче Пашалић.
Бошњачки политичари, сматра он, и даље опструишу попис становништва у БиХ само да би прикрили стварне показатеље да на простору Федерације практично више нема Срба.
Према подацима Министарства за људска права и избеглице у Савету министара БиХ, у федералним институцијама власти ситуација није ништа боља. У њима ради свега 4,5 одсто Срба.
- У 16 министарстава Владе ФБиХ запослено је 769 Бошњака, 244 Хрвата, 61 Србин и 22 лица која се изјашњавају као остали. Ови недавно објављени подаци о структури запослених у федералним институцијама најбољи су доказ да се у ФБиХ не поштују Устав БиХ и одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа - каже секретар министарства Драгомир Ковач.
Министарство саобраћаја и комуникација је "очишћено" од Срба јер ниједан не ради тамо, у Министарству образовања и науке и Министарству расељених лица и избеглица запослен је само по један Србин.
- Изузме ли се Федерални МУП, ни у једном министарству од 16, колико их има, број запослених Срба не прелази седам. У МУП-у ФБиХ, који треба да поштује национални баланс по попису из 1991. године, ради 167 Бошњака, 23 Хрвата и 14 Срба - истиче Ковач.
Према његовим речима, у самосталним службама и агенцијама Владе ФБиХ запослено је 30 пута више Бошњака него Срба, а ни у једној служби број Срба не прелази девет.
- У Служби за заједничке послове органа и тела Федерације БиХ запослено је 47 пута више Бошњака него Срба и 10 пута више него Хрвата. У Канцеларији за ревизију институција Федерације БиХ нема ниједног радника српске националности, у Канцеларији федералне владе за законодавство и усклађеност са прописима Европске уније само су два Србина - наводи Ковач.
У Представничком дому федералног Парламента само је двоје Срба, од чега је само једно од њих представник српске партије. Од 17 српских делегата у Дому народа, само три долазе из СНСД-а, док су осталих 14 представници бошњачких партија - СДП, Странке за БиХ и других..
Горе им него избеглицама
- Сваког дана сарајевски Срби у све већем броју одлазе из овог града. Одлазе јер их овај град не држи ни за шта јер нису равноправни у граду у којем су вековима живеле њихове породице. Они који су остали имају лошији статус него избеглице - каже Душан Шеховац.
Одлазе на "блиски исток"
Срби из федералног Сарајева масовно продају своје станове, и селе се свега неколико километара даље у суседно Источно Сарајево, или, како га његови становници зову, блискоисточно Сарајево. Потражња станова у овом граду никада није била већа и сви станови углавном су распродати чим се закопају темељи зграде. Према речима нечелника општине Источна Илиџа Предрага Ковача само на подручју његове општине и општине Источно Сарајево у прошлој години изграђено је око 4.000 станова и сви су распродати. У блиској будућности, тврди, биће изграђено 15.000 станова.
- Станове углавном купују људи који продају некретнине у федералном Сарајеву, а има и оних који су са ових простора али су се током рата одселили и сада се враћају - објашњава Ковач.
Бошњаци се вратили у РС
Иако муслимански политичари стално оптужују Републику Српску да опструише повратак избеглица, статистике говоре другачије. Само у бијељинско насеље Јања од предратних 11.000 Бошњака вратило се њих 8.000, док се у саму Бијељину вратило око 5.000. У Зворник се вратило око 17.000 Бошњака, Братунац 7.000, Приједор 20.000...
