Srbi i Crnogorci iz Skadra juče posetili manastir Ostrog i Saborni hram u Nikšiću
Uče srpski i pohode svetilišta
Prvi put posle 73 godine u Skadru ponovo srpski jezik. Veliku pomoć Srbima u Skadru pružili Ministarstvo za dijasporu i prosvetu Srbije. Uskoro će se na severu Albanije izučavati srpski, kao drugi strani jezik
Srpski jezik u Albaniji je ukinut 1934. godine, a 1952. godine su ukinuli sve škole, a Srbi i Crnogorci su morali da promene imena i prezimena. Svi oni čije se prezime završavalo na „ić” morali su na kraju prezimena biti dodato „aj”, a 1966. su zatvorili sve crkve. Bilo je teško i preteško živeti u Albaniji, u to vreme i sačuvati veru i identitet, kaže u razgovoru za „Politiku” Pavlo Brajović Jakoja.
Ostrog – Oko 50 Srba i Crnogoraca iz Skadra okupljenih u Udruženju „Rozafa Morača” juče oko podne posetili su donji manastir Ostrog, a zatim se peške uputili kao ostroškoj pećini gde počivaju mošti svetog Vasilija Ostroškog. Visoka temperatura koja je posle 12 sati prelazila 30 stepeni nije predstavljala problem ni za najmlađe članove Udruženja da već utabanim stazama miliona hodočasnika dođu do svetilišta.
Njihov dolazak od kojih mnogi prvi put dolaze u Crnu Goru i posećuju ovo mesto organizovalo je ovo udruženje osnovano pre dvadesetak godina pošto su nedavno u Skadru završili četvoromesečnu školu srpskog jezika koja je počela sa radom zahvaljujući sporazumu Ministarstava prosvete Srbije i saglasnosti Vlade Albanije.
Na začelju duge kolone po vrelom suncu susreli smo predsednika Udruženja Pavla Brajovića Jakoja i Sima Ajkovića, predsednika Pravoslavno-slovenskog udruženja „Sv. Jovan Vladimir” iz Skadra i u porti donjeg manastira Ostrog razgovarali sa njima o aktivnostima ovih udruženja.
– Nedavno je završeno školovanje prve generacije koje su pohađali ne samo osnovci, srednjoškolci, nego i studenti i drugi Srbi i Crnogorci koji su želeli da nauče srpski jezik. Pojedini od njih će verovatno nastaviti školovanje na srpskom jeziku u Srbiji i Crnoj Gori. Srpski jezik u Albaniji je ukinut 1934. godine, a 1952. godine su ukinuli sve škole, a Srbi i Crnogorci su morali da promene imena i prezimena. Svi oni čije se prezime završavalo na „ić” morali su na kraju prezimena biti dodato „aj”, a 1966. su zatvorili sve crkve. Bilo je teško i preteško živeti u Albaniji, u to vreme i sačuvati veru i identitet, kaže u razgovoru za „Politiku” Pavlo Brajović Jakoja.
Po njegovim rečima, početkom devedesetih Srbi i Crnogorci su uspeli da se organizuju u kulturno-umetničko društvo, koje je kasnije preraslo u političko.
– Za naše projekte koji će uskoro biti realizovani, otvaranje škola na srpskom jeziku dobili smo veliku podršku Vlade Srbije i Ministarstva za dijasporu, Zavoda za udžbenike Srbije, dok smo o tome obavestili nadležne u Crnoj Gori. I Vlada Albanije podržava naše projekte, a uveren sam da će uskoro na severu te države u mestima gde većinom žive Srbi i Crnogorci biti uveden i srpski jezik kao drugi strani jezik. Ako se u pojedinim delovima Albanije izučava italijanski i engleski, onda je red da se izučava i srpski jezik koji se pre svih izučavao u Albaniji i to pre više od sedam decenija, kaže naš sagovornik.
Po njegovim rečima, Srbi i Crnogorci se u Albaniji nisu podelili, ne pogotovo u Skadru. Žive, uče i stvaraju zajedno. Ako Srbija i Crna Gora više nisu zajedno u jednoj državi, mi se nismo razdvojili, rekao je Brajović i dodao da su više nego zadovoljni prvim profesorom srpskog jezika Svetozarom Ćirakovićem iz Nikšića, koji odnedavno predaje srpski jezik u Skadru. Koliko je dobro radio ovaj sredovečni čovek, koji je u Nikšiću ostao bez posla braneći srpski jezik i njegovo brisanje iz Ustava, govori da su najmlađi Srbi i Crnogorci u toj školi dobro ovladali srpskim jezikom.
Bojan Brajović koji je nedavno završio četvrti, a Gordana Ajković, šesti, veoma razgovetno recituju na srpskom jeziku pesmu „Onamo, namo” koju je napisao crnogorski kralj Nikola Prvi Petrović.
– Nastava na srpskom jeziku još nije završena. U toku su letnje škole koje pohađaju ne samo deca, nego i starije generacije. Da bi se čula živa reč iz Skadra i drugih mesta gde žive Srbi, želimo da neki od ovih mladih ljudi koji će narednih meseci učiti kurseve novinarstva u Srbiji izveštavaju sa ovog prostora o životu i radu Srba i Crnogoraca i planovima i projektima našeg udruženja, kaže Brajović.
Simo Ajković, predsednik Pravoslavno-slovenskog udruženja „Sv. Jovan Vladimir” rekao je da je ovo udruženje osnovano 1992.godine i okuplja oko 300 članova. Njihovom radu veliku podršku daje Srpska pravoslavna crkva, ali i crnogorski mitropolit Amfilohije. On je, kako reče Ajković, njihov duhovni otac.
– Moramo sačuvati veru i svoj identitet. Imamo crkvu u Vraki u kojoj službuju sveštenici sa Cetinja i iz drugih mesta Crne Gore. Uvek kada obeležavamo slavu, dan Sv. Jovana Vladimira, 4. juna, mi posetimo Ostros kod Ulcinja. Imamo veoma dobre odnose i sa Albanskom autokefalnom pravoslavnom crkvom, kaže Ajković i podseća da je udruženje isključivo verskog karaktera, a da su oni poslednjih godina obišli veći broj pravoslavnih hramova po Crnoj Gori.
Srbi i Crnogorsci su posle manastira Ostrog posetili i hram sv. Vasilija Ostroškog u Nikšiću i Crkveni narodni dom gde im je priređen svečani doček.
R. Vukićević
