Milovan Brkić
Čovek o kome se danas govori širom planete je Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije. Mnogo je hteo, mnogo započeo, i na kraju došao na svoje mesto.
Gospodin Sakašvili je u siromašnoj Gruziji, bivšoj republici SSSR-a došao na vlast pobedom na predsedničkim izborima 4. januara 2004. godine. Obećavao je podanicima ''raskid sa prošlošću'', povratak američkim vrednostima, bolji život. U džepu je imao pasoš državljanina SAD-a, koje su ga, preko svoje mreže, i ustoličile na vlasti, nakon nemira, posle kojih je odstupio predsednik Ševeranadze.
Za siromašnu Gruziju, koja je postala miljenica američkih medija, ali ne i fondova, tek su nastali crni dani.
Čovek ''odan američkim vrednostima" odmah je konfiskovao imovinu gruzijskih tajkuna, i prebacio je na svoje račune. I najbliži saradnici, koji su ga doveli na vlast, ostaju šokirani ponašanjem ovog ludaka. Premijer Zurab Žvanja ugušen je februara 2005. u svom stanu ugljen monoksidom, a ministar odbrane optužio je Sakašvilija da je pokrao od Gruzije četiri milijarde dolara.
Američki marioneta, opčinjen američkim vrednostima, u svojoj zemlji uvodio je vanredna stanja, uništio opozicione listove i TV stanice, prebio nekoliko stotina demonstranata, napunio zatvore političkim protivnicima.
Onda je u svom ludilu krenuo na Rusiju, očekujući odlikovanje sa Zapada i SAD-a, koje su ga samo na rečima podržale. Danas je Sakašvili kamen oko vrata administraciji iz Vašingtona, i njegov kraj je već vidljiv.
Gospodin Sakašvili me podseća na Čedomira Jovanovića, na Dragana Šutanovca. Obojica su iz kalupa iz kojeg je izašao Sakašvili. Jovanović je okrvavio ruke učestvujući u smaknući čoveka koji ga je pokupio sa ardinjere, kao podpredsednik Vlade Srbije uveo je vanredno stanje, pohapsio 13 hiljada građana, ugasio medije, televizijske stanice, opljačako mrtvog Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića...
I gospodin Jovanović i Šutanovac otvoreno agituju protiv Rusije, kao ''azijatske zemlje''. Obojica su najbestijalnijim pljačkama stekli ogorman kapital. Otvoreno rade protiv interesa Srbije, uvlačeći nas u NATO i druge saveze.
Šta nam nude Jovanović i Šutanovac?
Da li će nas, odbijanjem ekonomske saradnje sa Rusijom, ova dva ludaka usrećiti? Ko će uložiti u Srbiju novac? Možda Nemačka, Francuska ili Italija, koje sa Rusijom imaju ekonomsku saradnju koja se meri stotinama milijardi evra godišnje.
Koja će ozbiljna zemlja podržati ludake poput Jovanovića, Šutanovca i Mlađana Dinkića?
Da li će ovi ludaci, i oni koji ih podržavaju, iz slučaja gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija izvući pouku?
Lako je obećavati ''američki san u Srbiji", bajkama o velikoj pomoći od Ujka Sema. Možda amdinistracija ovim ludacima i puni džepove, ali ne i budžet Republike Srbije.
Šutanovac je kum Borisa Tadića, ali Srbiju, svojom voljom, a bez našeg izjašnjenja, uvlači u NATO, dok Čeda velikodušno poklanja Kosovo. I Čeda i Dinkić i Šutanovac uveliko pletu mrežu oko Borisa Tadića, i pitanje je dana kada će uloviti.
Hoće li sibirski vetar oduvati ovu trojicu ludaka... tamo daleko, gde su ''američke vrednosti''?
